ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА "12 ГЊЕВНИХ ЉУДИ" У НПРС

Народно позориште Републике Српске вас са задовољством позива на пројекцију филма Сиднија Ламета "12 гњевних људи" – сцена “Петар Кочић”, петак 12. мај 2017. године у 20.00 часова (улаз са бочне стране).

УЛАЗ СЛОБОДАН!

Разговор о филму након пројекције.

Разговор води Славиша Радан, драматург.

“12 гњевних људи” је, по многима, најбољи филм направљен икада. Као полазиште има драмски текст Реџиналда Роуза, настао 1954. а писан директно за телевизију - тада један потпуно нови медиј који је полако крчио себи мјесто у животу сваког појединца. Настао је након што је Роуз, тада један од најистакнутијих сценариста за телевизију, једном приликом, почетком те 1954. био поротник у случају убиства без предумишљаја, па је, наравно, као драматичар уочио да је та ситуација по природи пуна драме. А за разлику од дотадашњих судских драма, ова се одвијала након суђења, у соби за пороту. Текст је приказан 20. септембра 1954. као једносатна ТВ драма за антологијску серију „Студио 1” (Studio One ) телевизијске куће CBS.

Године 1957. и дефинитивно је одлучено да се ова телевизијска драма пребаци на филмско платно. За режију је изабран Сидни Ламет који је већ 1950. почео режирати на новом медију (телевизији), гдје је својим квалитетним радовима и стекао репутацију талентованог и поузданог режисера. Тако је настао први филмски пројекат Сиднија Ламета. Ламет је иначе своју каријеру почео у позоришту па је био познат по адаптирању позоришних специфичности за филм, а на којима се текст “12 гњевних људи” и те како заснивао. Зато је био прави избор за рјешавање питања “Како расправа дванаест поротника у једној јединој просторији може привући интересовање широког аудиторијума“.

Ово би питање (с обзиром да се расправља о животу или смрти једног човјека - притом изразито младог - 18 година), у једном морално здравом па стога и имагинарном свијету, било беспредметно постављати. Међутим, у нашем свијету лишеном сваког смисла, а с обзиром да њиме владају просјечни (можда и исподпросјечни), неизоставно се намеће. Зато, чини ми се, основу проблематике овог филма, али и свијета уопште, представљају реченица и њен власник (у овом случају поротник), а саопштава се другом поротнику: „Ти си к’о и остали. Много размишљаш па се збуниш.“ Управо због оваквих и сличних ставова и имамо Филмотеку - да не пристајемо на њих, већ напротив - да много размишљамо и да кроз разговоре након филмова размјењујемо мишљења. И дубље сагледавајући филм, надилазимо просјечност.


Славиша Радан

 


Add this to your website

 

Grad-Banja-Luka

mtel logo

 

 

 

bel-tv

 

nezavisne-novine-logo

radio-nes-logo

Kontakt logo-01 sajt