СВЕЧАНОМ ДОДЈЕЛОМ НАГРАДА ЗАТВОРЕН XX ТЕАТАР ФЕСТ "ПЕТАР КОЧИЋ" 2017

Свечаном додјелом награда и извођењем представе "ЈУЛИЈЕ ЦЕЗАР" у част награђених, вечерас у сриједу 24. маја завршен је овогодишњи јубиларни XX ТЕАТАР ФЕСТ "ПЕТАР КОЧИЋ" 2017Двадесет година ТЕАТАР ФЕСТА „Петар Кочић“ прилика је да се преиспитају циљеви и домети фестивала, али и да се трaсира пут у будућност. Жири овогодишњег XX ТЕАТАР ФЕСТА „Петар Кочић“ 2017 у саставу: Наташа Иванчевић, Александар Пејаковић и Небојша Брадић, гледао је 6 представа у овогодишњој селекцији фестивала и констатовао да се комерцијално позориште приближило институционалном позоришту, али и да слика институционалног позоришта није направљена на основу репрезентативног узорка. ТЕАТАР ФЕСТ са својом оданом публиком и професионалном организацијом, заслужује представе које одсликавају врхунске домете и преиспитују улогу и мјесто позоришта у савременом друштву.
 
Награде на XX ТЕАТАР ФЕСТУ „Петар Кочић“ 2017 додјељују се:
 
 
1. Специјална награда за младу глумицу:
 
Јелени Петровић за улогу Хелене у представи „Јесења соната“ Ингмара Бергмана у режији Јагоша Марковића и у продукцији Позоришта Атеље 212 и Град Театра Будва.
Јелена Петровић је сведеним средствима донијела глас тишине Бергманове јунакиње.
 
2. Специјална награда за младу глумицу:
 
Јовани Гавриловић за улогу Ранке у представи „Моје дете“ Стојана Срдића у режији Ане Ђорђевић, и у продукцији Београдског драмског позоришта.
Јелена Гавриловић је прецизно и досљедно остварила лик злостављане ромске девојчице која успијева да нађе нови почетак у свијету који не нуди нове шансе.

3. Награда за најбољу мушку улогу:
 
Борису Исаковићу за улоге у представи „Ново доба“ Вука Бошковића у режији Дина Мустафића, и у продукцији БИТЕФ ТЕАТРА Београд и АРТХУБ Сарајево.
Поигравајући се са стереотиповима ликова тајкуна и губитника у транзицији, Борис Исаковић је ефектно повезао судбине злочинца и његове жртве.

4. Награда за најбољу женску улогу:
 
Јадранки Ђокић за улогу Жене у представи „Плућа“ Данкана Макмилана, у режији Аиде Буквић, и у продукцији Театра ЕXIТ Загреб и Градског казалишта Сисак.
Јадранка Ђокић је трагикомичним средствима донијела нијансиран лик савремене жене, у распону од несигурне модерне дјевојке до усамљене старице.


5. Награда за најбољи текст:
 
Вуку Бошковићу за драмски текст „Ново доба“ у режији Дина Мустафића, и у продукцији БИТЕФ ТЕАТРА Београд и АРТХУБ Сарајево.
Вук Бошковић је створио причу о човјеку са моралним интегритетом, који нема шансе да преживи транзицију друштва преплављеног хаосом у коме доминирају сила и новац.

6. Награда за најбољу режију:
 
Борису Лијешевићу за режију представе „Чувари твог поштења“ у продукцији Градског позоришта Подгорица.
Ауторским пројектом – текстом и режијом „Чувари твог поштења“, Борис Лијешевић храбро вивисецира савремено црногорско друштво и гради представу која активира глумачки ансамбл и гледалиште.

7. Награда за најбољу представу:
 
Чувари твог поштења“, ауторски пројекат Бориса Лијешевића у продукцији Градског позоришта Подгорица.
Представа модерног сензибилитета и посвећене енергије глумачког ансамбла, поставља критичка питања о савременом друштву које је спремно да се одрекне сопствених вриједносних норми и своје младе генерације, препуштајући се диктату некултивисаних сила тржишта.
 
 
Одлука о наградама ТЕАТАР ФЕСТА, донијета је једногласно.

У Бањој Луци, 24. маја 2017.
 
Жири Фестивала:
 
Наташа Иванчевић, члан
 
Александар Пејаковић, члан
 
Небојша Брадић, предсједник



 
О Д Л У К А
 
ЖИРИЈА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ О ДОДЈЕЛИ НАГРАДЕ НА КОНКУРСУ ЗА ОРИГИНАЛНИ САВРЕМЕНИ ДРАМСКИ ТЕСКТ

 
 
Жири за избор најбољег оригиналног савременог драмског текста на конкурсу који је расписало Народно позориште Републике Српске у Бањој Луци у саставу: Ранко Павловић, предсједник, Зоран Ђерић и Марио Ћулум, чланови, констатовао је да је на расписани конкурс стигло 30 радова, од којих је један стигао послије рокапредвиђеног конкурсом, па је у разматрање узео 29 текстова. Након пажљивог ишчитавања и свестране анализе приспјелих рукописа, узимајући у обзир да је конкурсом предвиђено да се приликом оцјењивања посебно има у виду умјетничка вриједност дјела и актуелност теме, жири је у најужи избор издвојио сљедеће рукописе: МОЛЕРАЈ (шифра: „МАБ1941“), НАШИ ДАНИ (шифра: „Лекса“),„ХАРОН“ (шифра: „77“), ЧАРОБЊАК ИЗ ВОЗА (шифра: „Мико2друг“),ГРАД СПАЉЕНИХ КЊИГА (шифра: „књига“) и „ИЗУЗЕТНО ДРАМАТИЧНА ДРАМА“ (шифра: „драма12345“).

 
На састанку одржаном 8. маја 2017. године жири је једногласно донио
о д л у к у :
 
 
1. да се награда у износу од 3.000 конвертибилних марака додијели тексту „Молерај“, посланом под шифром „МАБ1941“, чији је аутор, како је утврђено након отварања коверата са шифрама, Тихомир М. Стевановић.
 
2. да расписивачу конурса, Народном позоришту Републике Српске, предложи да, у складу са својим потребама и могућностима, ступи у контакт са ауторима и евентуално за извођење откупи текстове: „Наши дани“ (шифра: „Лекса“, аутор Жељко Стјепановић из Бање Луке) и „Харон“ (шифра: „77“, аутор Стамен Миловановић из Ниша).

 
О б р а з л о ж е њ е
 
Награђени драмски текст „Молерај“ има заокружену цјелину: добро постављену експозицију, разрађену средину и крај који проистиче из саме радње. Драма се бави догађајем из живота српског сликара Паје Јовановића. Аутор своје полазиште за овај драмски текст проналази у стварним догађајима, али нас вјешто уводи у радњу која се одвија по законима вјероватности, а не нужности и приближава нам атмосферу послијератне социјалистичке Југославије, али не из позиције побједника већ кроз грађански салон Паје Јовановића и његове супруге Муни. Лица драме, иако стварне личности, добро су постављена и испрофилисана, те дијалошки досљедна. Дијалог је активан и доприноси самој радњи, не успорава је, нити задржава, већ нас оставља у напетости и ишчекивању. Драмски текст „Молерај“ поставља и данас актуелно питање: однос умјетника и власти, који се испреплиће у стварању два портрета: Маршаловог и портрета партизанке. За текст „Наши дани“, насловљен по чувеној пјесми Владислава Петковића Диса, могло би се рећи да је комедија, на трагу наших најбољих комедографа. Њена вриједност је нарочито у актуелности протканојмноштвом ситуација из савременог живота, затим у вишеструким заплетима и доброј испрофилираности ликова. „Харон“ је такође добра и актуелна драма, чија динамична радња се догађа у Њемачкој. Главни актери су досељеници с простора бивше Југославије, расељени у посљедњој деценији 20. вијека, и данашњи арапски мигранти. Текст је изазован за сценско представљање. Ликови су занимљиви, а дијалози смислени, ефектни и живи. Граница између фантастичног и стварног готово је неуочљива, што је посебан изазов за сценску поставку.


Бања Лука, 8. 5. 2017.
 
Ж и р и :

Ранко Павловић, предсједник

Зоран Ђерић, члан

Марио Ћулум, члан




 
ОДЛУКА ЖИРИЈА I ФЕСТИBAЛА МОНОДРАМЕ МЛАДОГ ГЛУМЦА 2017.


 
Жири I фестивала монодраме младог глумца, који се одвијао у оквиру XX Театар феста „Петар Кочић“ 2017. радио је у саставу:

Младен Миросављевић, предсједник,

Слађана Човичковић, члан

Раденка Шева, члан

Жири је одгледао шест монодрама младих глумаца и донио одлуку да је најбоља монодрама овогодишњег фестивала представа Род и дом аутора Сафета Сијарића у драматизацији Хасана Џафића, Театра Кабаре из Тузле у извођењу Ирфана Касумовића, у режији Владе Керошевића. Монодрама, која је у сваком сегменту позоришног чина заокружена изузетном виртуозношћу, а посебно глумачком, Род и дом у извођењу Ирфана Касумовића је доказала да је за позоришни чин осим публике потребан и довољан празан простор и глумац. Касумовић је својим осебујним глумачким валерима, потпомогнут одличним драмским текстом, успио да публику увуче у магију позоришног чина и сваког тренутка створи јасну илузију исприповиједаног догађаја.

Жири:

Младен Миросављевић, предсједник

Слађана Човичковић, члан

Раденка Шева, члан

У Бањој Луци, 23. 05. 2017.
 
 
 
 
КОРАК У ХРАБРОСТ 2017.

 
 
 
Жири РТРС-а у саставу:

Јелена Којовић Тепић, новинар,

Бранко Лазић, редитељ

Мишо Кочић, редитељ

једногласно додјељује КОРАК У ХРАБРОСТ Театру комедија из Скопља за представу Трудна прича. Формално разбарушено, а ипак строго контролисано и веома вјешто, Театар комедија из Скопља полемише са стереотипима који се уобичајено пласирају као традиционалне вриједности, преиспитује их у контексту замишљене будућности. У једном од најтежих геополитичких тренутака у Македонији, ансамбл овог позоришта, иако кроз комичну призму, истински храбро баца истину о Македонији и њеној стварности у лице јавности. Истина је, као и обично на Балкану, тешка и болна, али, захваљујући одличним изражајним средствима, првенствено интелигентном драмском тескту, а потом и сјајној глуми, режији, кориштењу сајбер елемената, Театар комедија је пакује у раскошну форму и показује да позориште увијек смије све да каже, само ако зна како.

Add this to your website

 

Grad-Banja-Luka

mtel logo

 

 

 

bel-tv

 

nezavisne-novine-logo

radio-nes-logo

Kontakt logo-01 sajt