Никола Пејаковић
Рођен у Бањалуци, Босна и Херцеговина, 1966. године.
Завршио Основну школу "Филип Мацура" и Гимназију у Бањалуци.
Иако је још у Гимназији почео да објављује текстове у школском листу "Орфеј" и дневним новинама "Глас", његово интересовање је било усмјерено ка сликарству, али у средњој школи почиње да се интересује и за позориште.
Ипак, 1985. уписује Факултет драмских уметности у Београду, смјер Позоришна и радио режија у класи проф. Мирослава Беловића и Николе Јевтића. Од тог тренутка креће његов професионални рад.
Убрзо, на другој години Академије, добија прву понуду да игра главну улогу у ТВ драми на ТВ Београд под називом Апстиненти. Исте године игра и у Карановићевом филму За сада без доброг наслова.
На трећој години ради испитну представу Зооолошка прича, Е. Олбија и комад наставља да се игра у позоришту "Душко Радовић" у Београду, на редовном репертоару.
Године 1990. пише свој први драмски текст и почиње његов драматуршко-сценаристички рад.
Ради као асистент Слободану Унковском на култној представи Позоришне илузије Југословенског драмског позоришта.
Упоредо са тим режира у позоришту, потписује три представе у Звездара театру у Београду, ради у Вршцу, Бања Луци… Ипак, углавном ради на филму и ТВ. Глуми у двадесетак филмова и ТВ серија.
Са Срђаном Драгојевићем пише сценарио за филм Лепа села лепо горе и игра једну од главних улога. Све више глуми у филмовима. Игра једну од улога у најнаграђиванијем српском краткометражном филму Моја домовина, Милоша Радовића.
Као једном од првих скрипит-доктора у Београду, кроз његове руке пролазе разни сценарији, неки касније реализовани а неки не…
Од његових сценарија, реализовни су: Лепа села лепо горе, Рат уживо, Ледина.
Ради музику за филм Нормални људи, Олега Новковића и прави свој први албум, ЦД, (Мама, немој плакати) са својом ауторском музиком у продукцији Војислава Аралице, чувеног београдског продуцента.
Са Олегом Новковићем и Нелетом Карајлићем режира и игра у серији Сложна браћа и ради на сценарију исте.
2007. пише сценарио за серију Вратиће се роде која се приказује широм бивше Југославије и пробија све рекорде гледаности.
Његов рад је на неколико колосека: глума, позоришна режија, сценаристичко-драматуршки рад, музика…
Од 2009. је стално запослен у Народном позоришту Републике Српске. Његова прва режија као кућног редитеља, Народни посланик, проглашена је за најбољу представу и позоришни догађај године у БиХ. Представа осваја многе награде на фестивалима и први пут у 80 година постојања, Народно позориште РС са том представом бива позвано у званичну, такмичарску селекцију Стеријиног позорја, у Нови Сад.
Живи и ради на релацији Београд – Бања Лука - Требиње.