Кућа, премијера

(12+)

• Аутор: Небојша Илић
• Адаптација и режија: Никола Пејаковић
• Драматург: Ивана Ловрић
• Лектор: Наташа Кецман
• Сценограф: Драгана Пурковић Мацан
• Костимограф: Владимирка Велага
• Инспицијент и суфлер: Весна Максимовић
• Организатор: Катарина Лазић
• Дизајн плаката: Андреа Алексић
• Асистент редитеља: Михаило Пејић*

*студент друге године Позоришне режије на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци, у класи професора Горана Дамјанца.

• Ћерка: Анђела Ракочевић
• Отац: Владимир Ђорђевић
• Деда: Жељко Стјепановић
• Кен: Велимир Бланић

О представи Кућа

Када глумац напише позоришни комад, најмање што очекујеш је да умешно и зналачки постави сукоб, и да, сходно свом глумачком искуству на сцени, комад не болује од неких основних бољки од којих болују комади писаца-почетника. Циле (писац) је то и урадио. Међутим, он нам је понудио нешто што већина модерних комада нема – доброту. У простору између реплика Циле је угурао оно чега он има пуно у себи – доброте и добронамерности, финог хумора; читалац се судари са навалом сете и смирења. Такође, његов лични пут ка Христу, ка вери, није могао да се не види и не осети. Он, као писац, дао нам је оно што нам даје и као глумац – додир вере, наде и љубави. Његове улоге увек имају једну племениту глазуру, мирис људскости, па тако и његови јунаци у комадима дишу исти ваздух – ваздух вечног осмеха.

У комаду „Кућа“ Циле нам је набацио на волеј једну идеју коју нисмо очекивали. Поред тема којима се бави, Циле даје и прилику да се, на сцени, на један природан, ненаметљив начин, помене име Господа нашег Исуса Христа и ми то нисмо могли да не искористимо. Традицију и веру овог смућеног и слуђеног народа српског, ставили као противтежу бесмисленом лутању за бољим животом; скоројевићком обичају Срба (а и других) да на Западу траже срећу и за себе и за своје потомке. Та крвава, опасна замка, однела је многе генерације. Стотине и стотине младих је своју памет и живот понудило Западу и, као и наш геније Тесла, добили све, а, у ствари, нису добили ништа. Празнина, само празнина…

Наша теза је јасна, наша порука је кристално чиста – у Христу је спас (свих нас), а балканска земља на којој Срби живе вековима – то је наша кућа и место за животне борбе. То, можда, нису неке уобичајене позоришне теме и идеје, или су мало изван модерног театарског правца, али, право да вам кажемо, баш нас брига.

Свако нека ради свој посао. Циле, хвала ти, видимо се у Кући.

Никола Пејаковић
на Цвети, 2025.