Догађаји за април 2024

Затворимо ли на часак очи, можемо да замислимо једну грдну кафану крајпуташицу, негдје уз Коридор, усред ничега, гдје међу кривоногим столовима, у облаку дима, једна жена преврће пљескавице, а другом руком листа Рат и мир. Тамо у ћошку, бивши доктор историје, у проклетству алкохолног заборава, забрањује литературу „јер добра никад донијела није“, док га слуша некадашњи надарени ђак, сад возач камиона.

Историја се понавља. Публика у Бањој Луци готово да је заборавила када је у Народном позоришту Републике Српске гледала водвиљ. Зато се може поставити логично питање зашто је овај жанр на маргини већ годинама?

Комад Биљане Србљановић Врат од стакла одвија се у кругу београдске породице, у којој, како то често бива, под једним кровом живе три генерације. У повишеној породичној атмосфери, свако носи наслеђе своје младости. Чеховљевски сложени односи међу члановима необичне породичне заједнице, преплићу се са прецизним ауторкиним увидима у друштвену ситуацију из генерације у генерацију.

Ежен Јонеско ЋЕЛАВА ПЈЕВАЧИЦА Превод по бокешки: Невен Станичић Адаптација и режија: Јагош Марковић Играју: Госпођа Борио: Олга Одановић Господин Борио: Бранко Видаковић…

У фокусу представе је породица. Јер, она је свет у малом. И ту вам је и друштво и појединац и све генерације и сва времена. Кроз њу се све прелама. Свако живи своју стварност. Чак је свако и бира. То не значи да истина није само једна. А доживљаја – онолико.

Документарна драма

Златним добом се назива период развоја једног друштва, града или државе и уско је везано за одређене владаре. Бања Лука је у свом развоју неколико пута доживљавала та златна доба.

Јесте, данас имам двадесет шест година и трансгенерацијска траума ме мање жуља. Можда као друштво нисмо пребољели фронтове, можда као жене нисмо пребољеле облине, али ми се чини да је мени ова драма понудила нешто што се надам да ће и вама. Јер, кроз слике и ријечи може да се крвари и да се поново роди. Ова драма је могућност васкрсења за све које прогањају духови прошлости и за све који воде невидљиве фронтове пред огледалима. Написала сам је за своју породицу, коју сам имала прилику да упознам, јер је преживјела.

"Монодрама „Друга страна истине” је ауторски пројекат дипломиране глумице Дане Полетан која оживљава култни лик Мерилин Монро. Представа приказује њен турбулентни и несвакидашњи живот, од несрећног дјетињства, трновитог пута до звијезда, до непрестане тортуре новинара и психичког слома.

Нико од нас није сам. Нико не сме очекивати од себе да сам може све. Идеја женске солидарности је, посебно данас, врло важна. У време када се у међународном контексту велики број права ускраћује женама, када расте број фемицида у региону, када је третман жене у медијима врло проблематичан, нужно је говорити о женској солидарности.

„Странци у ноћи” нису само пуки приказ утјецаја развоја технологије (у конкретном случају мобилних телефона и друштвених мрежа) на међусобне односе између људи. Они су минуциозни портрет огољености и самоће данашњег модерног свијета. С партнером или соло, с потомством или без њега, љубав као исконска потреба за припадањем, модерном човјеку постаје терен исклизнућа.

Ремек-дјела руске и стране класике изводе лауреати међународних такмичења, умјетници „Опере Санкт Петербурга“: Марија Чернишева (клавир), Јевгенија Кравченко (сопран), Софја Некрасова (сопран), Лариса Поминова (мецосопран), Владислав Мазанкин (тенор), Валериј Каула (бас).

У свом комаду “Женидба”, Гогољ је желео да у први план стави и исмеје друштвене аномалије свог времена - лицемерје, жељу за статусом по сваку цену, робовање нормама грађанског друштва… Женидба о којој он говори није женидба из љубави. То је друштвена обавеза, статусни симбол, испуњавање форме за којом његови ликови чезну, и управо то је оно што их чини комичним.

Госпођица подсећа на данашње време, које тлачи свакога и у коме нема савести, у коме свако граби и сналази се само за себе, у коме је новац постао божанство. Размишљам какав је то живот без љубави, без самилости, емпатије, живот проведен у опсесивној страсти за материјалним, у страху од банкрота и пропасти које нам друштво намеће?

Када се годинама у људима таложи мржња, а усљед неспособности да се каже „опрости“, они временом постају отуђени, самим тим и усамљени. Када би људи знали колико је потребно и лако рећи „опрости“ и колика је моћ те ријечи, сви би живјели у много здравијем друштву.