Александра Галина, међутим, интересује не само беда до које су стигли и у којој своје снове покушавају да остваре наши савремени понижени и увређени, већ, пре свега, они који су на таласу тих тектонских друштвених промена постали успешни, важни и уважени чланови једне нове класе (касте) нових богаташа и који су за свој вртоглави успон морали да плате страшну цену свога социјалног уздизања.
Златним добом се назива период развоја једног друштва, града или државе и уско је везано за одређене владаре. Бања Лука је у свом развоју неколико пута доживљавала та златна доба.
XXV Театар фест "Петар Кочић" уводном бесједом 5. јуна у 21 час отвориће једна од најеминентнијих умјетница даншњице, драмска књижевница, пјесникиња и сценаристкиња Милена Марковић.
Драмски свет који креира Јелена Kајго и тематски кругови којима се бави у дешифровању савременог света и наше блиске будућности, за резултат имају један прави емотивни ролеркостер. Тај вас ролеркостер воза као прави – некад се смејете из пуке одбране, а некад вам се плаче да не бисте вриштали.
Три дана у једној сеоској кафани. Екипа другара којима је идол Шабан Шаулић. Једна девојка, једна мајка, једна сестра и још мало фамилије. Један чувар крава без крава и још један који је главни негативац у селу. Ту су својим послом. Нису се својим херојским делима нити значајним мислима квалификовали за јунаке драме. Не припадају конвенционалном грађанском позоришту. Ни они, ни музика коју воле, ни снови које неки од њих можда нису ни имали.
“Кроз дуги низ година мога рада, ја сам стекао широки број читалаца и гледалаца, те бих могао кратко одговорити да за њих пишем али то би био доста неодређен одговор. Рећи ћу одређеније: Пишем за оне који су жељни ведрине на облачном небу нашег доба, пишем за оне који су жедни свежег окрепљења на уморном путовању кроз беспуту садашњицу, пишем за оне који не мисле да свет и живот треба само кроз сузе посматрати, пишем за оне који не подцењују значај смеха у животу човековом“.
„Представа прати један дан у породици госпође Мије која настоји да организује сину прославу двадесет и петог рођендана. Мама ће направити торту, тата ће купити поклон, бака и сестра ће помоћи мами, доћи ће и тетка и тетак, а син ће бити најсретнији на тој прослави. Послије ће отићи са пријатељима да прослави двадесет и пети баш онако како он жели.
Алексија Рајчић, главна јунакиња драме Ђорђа Косића, у свом животу није имала много избора. Као и друге жене којима је окружена, а чији животи представљају модел по ком се очекује да функционише и њен, у свету огрезлом у патријархат, Алексијино је само да ћути и трпи.
Оригинални 'немир' стихова „Деце“ можда јесте и нека насушна потреба да се на реалност која се у њима појављује гледа барем из још неке перспективе, па зашто не и оперске која се и иначе често назива 'већом од живота'. Опера и реализам су непријатељи. Када реалистична ситуација постане певана, она прелази у сферу надреалног, често и гротескног.
Госпођица подсећа на данашње време, које тлачи свакога и у коме нема савести, у коме свако граби и сналази се само за себе, у коме је новац постао божанство. Размишљам какав је то живот без љубави, без самилости, емпатије, живот проведен у опсесивној страсти за материјалним, у страху од банкрота и пропасти које нам друштво намеће?
У фокусу представе је породица. Јер, она је свет у малом. И ту вам је и друштво и појединац и све генерације и сва времена. Кроз њу се све прелама. Свако живи своју стварност. Чак је свако и бира. То не значи да истина није само једна. А доживљаја – онолико.
У фокусу представе је породица. Јер, она је свет у малом. И ту вам је и друштво и појединац и све генерације и сва времена. Кроз њу се све прелама. Свако живи своју стварност. Чак је свако и бира. То не значи да истина није само једна. А доживљаја – онолико.
О Иванову је много писано од његовог настанка до данас. И увек је изазивао бројна и оштра спорења. Али комад није наилазио на јединствено тумачење и схватање ни у критици ни у науци о књижевности ни у театарским интерпретацијама. „До данас нема јединственог мишљења чак ни о томе шта се стварно у комаду дешава, о чему се у њему ради, какав је карактер главног јунака“ (Д. Путченков). У драми не постоји јасно дефинисана, „рељефна“ фигура Иванова. Дате су само верзије његове личности, од којих се ни једна не јавља као коначна.
„Странци у ноћи” нису само пуки приказ утјецаја развоја технологије (у конкретном случају мобилних телефона и друштвених мрежа) на међусобне односе између људи. Они су минуциозни портрет огољености и самоће данашњег модерног свијета. С партнером или соло, с потомством или без њега, љубав као исконска потреба за припадањем, модерном човјеку постаје терен исклизнућа.
Народно позориште Републике Српске задржава право измјене репертоара! Бројеви телефона за резервације: + 387 51 314 006 и 080 05 07 08 (бесплатан број). Радно вријеме билетарнице је од 9 до 20 часова од понедјељка до петка и суботом од 17 до 20 часова.
Напомена: Резервације важе три дана од тренутка резервисања. Улазнице се не могу резервисати два дана прије дана извођења представе.
Добро дошли у Народно позориште Републике Српске!
