Аутор текста: Спасоје Ж. Миловановић
Редитељ: Југ Радивојевић
Сценограф: Драгана Пурковић Мацан
Костимограф: Татјана Радишић
Композитор: Александар Сребрић
Помоћник редитеља и сценски покрет: Игор Дамњановић
Лектор: Јованка Божовић Миловановић
Инспицијент: Дејан Андрић
Суфлер: Маја Калаба
Асистенти сценографа: Бојан Микулић, Милан Кнежевић
Асистент костимографа: Ив@Мили

Премијера – 31. јануар 2020.
Представа траје 120 минута са паузом

Улоге:

Јован Дучић: ЗЛАТАН ВИДОВИЋ
Владета Милићевић: ЉУБИША САВАНОВИЋ
Краљ Александар I Карађорђевић: АЛЕКСАНДАР СТОЈКОВИЋ
Никола Узуновић: ДРАГОСЛАВ МЕДОЈЕВИЋ
Иво Андрић: ВЕЛИМИР БЛАНИЋ, к.г.
Михаило Дучић: АЛЕКСАНДАР ШЕВО*
Бенито Мусолини: ЖЕЉКО СТЈЕПАНОВИЋ
Гроф Ћано: БОРИС ШАВИЈА
Геринг: ГОРАН ЈОКИЋ
Хајдрих: МАРКО НЕДЕЉКОВИЋ**
Принц Ди Сулмоне: АЛЕКСАНДАР БЛАНИЋ, к.г.
Принцеза Ди Сулмоне: НИКОЛИНА ФРИГАНОВИЋ
Анте Година: ЖЕЉКО ЕРКИЋ
Плава дама: АЊА ИЛИЋ
Густав Перчец: ДАНИЛО КЕРКЕЗ
Јелка Погорелец: НАТАША ПЕРИЋ
Петар Ореб: БОЈАН КОЛОПИЋ
Беговић: РОК РАДИША
Мијо Краљ: ВЛАДИМИР ЂОРЂЕВИЋ
Величко Димитров Керин: ОГЊЕН КОПУЗ
Шверцер: АНАНДО ЧЕНИЋ***
Проститутка: ТИЈАНА ЈОВАНОВИЋ****

* студент четврте године Глуме на Академији драмских умјетности Тузла, у класи проф. Јасмине Челебић Тановић

** дипломирао Глуму 2017. године на Академији умјетности Бања Лука, у класи проф. Жељка Митровића

***студент четврте године Глуме на Академији умјетности Бања Лука, у класи проф. Жељка Митровића

****дипломирала Глуму 2017. године на Академији умјетности Бања Лука, у класи проф. Жељка Митровића

Спасоје Ж. Миловановић

ИЗМЕЂУ ФАКЦИЈЕ И ФИКЦИЈЕ

(из списатељско-драматуршке забелешке)

Дучић/ позоришно-историјски дневник, драма о животу и раду Јована Дучића (1874–1943), покушава да сагледа живот и дело једног од најзначајнијих песника, мислиоца и дипломате Србије и Југославије у турбулентним временима ослобађања јужнословенских народа од Отоманске и Аустроугарске монархије, стварања и разарања Краљевине Србије и Краљевине Југославије, те потпуног разочарења у идеју југословенства. (…) Буран друштвени живот испреплитан је са исто тако бурним приватним животом Јована Дучића. Велике љубави – Магдалена Мага Живановић и Јованка Дворниковић – те афера са Антоанетом Вогел у Женеви, због које је остао без дипломатске службе, и принцезом Ди Сулмоне у Риму, свака за себе носи потенцијал изузетне драмске интриге. Наша намера је да преплитањем јавног и приватног живота Јована Дучића препознамо оне теме које су одредиле не само историјски период у којем је живео и стварао, већ су одредиле и историјски тренутак којем се драма обраћа овде и сада. Дучић/ позоришно-историјски дневник свој заплет конструише на организовању атентата на краља Александра Карађорђевића у Марсељу 1934. године. Чињеница да је Јован Дучић био посланик Краљевине Југославије у Риму (1933–1937) и да је имао више него активну функцију у покушају његовог спречавања, јесу полазне основе драме. Понуђени заплет је уједно прилика и да публика упозна читаву галерију историјских и фикционалних ликова, сагледа политичке, друштвене и приватне односе историјског времена драме. Прелазак глумачког ансамбла из ликова у приватни коментар омогућава да Дучић/ позоришно-историјски дневник постане мешавина историјске драме, мелодраме и псеудополитичко-документарног театра. (…) Ликови су образовани као семиотичке скупине, чија потпунија карта дистинктивних црта даје прилику да се читава представа конципира као покрет масе, у којем искакање искрица појединих судбина постају метонимија и метафора друштва које представљамо и којем се обраћамо. (…)

У писању овог позоришно-историјског дневника користили смо многобројну литературу. Пажљиви читалац са лакоћом може да препозна историјске факте, као и реченице, па и читаве сцене забелешки, сведочења, архивске документације и белетристике: Дипломатски списи / Јован Дучић (приредио Миладин Милошевић, Просвета, Београд 1991), Убиство краља у Марсељу – позадина једног злочина /Владета Милићевић (Бон, 1959), Тајне емигрантских злочинаца – исповест Јелке Погорелец /Јелка Погорелец (https://mek.oszk.hu/19600/19688/19688.pdf), Ембахаде / Милош Црњански (Нолит, Београд 1983), Павелић и усташе/ Богдан Кризман (Глобус, Загреб 1978), доступни записници са саслушања усташких злочинаца у истражним поступцима које је спроводила тадашња југословенска тајна полиција УДБА, Бесни Миодраг Крстић (Лагуна, Београд 2018), Лиепа плавка Анте Павелић (http://www.cro-eu.com/forum/index.php?topic=3228.msg8919#msg8919); те бројни новинарски фељтони који су обрађивали убиство у Марсељу и живот Јована Дучића. Њиховим супротстављањем и реконтекстуализацијом трагали смо за причом о неограниченом процесу семиозе.

Дневници Јована Дучића за нас су не само сведочење, већ чаролија оних који стварају историју. За потребе драме поједини историјски факти су измењени. (…)