Када мислим о овој представи, мислим о самоћи, мислим о грчу и кривици која је толика да се са њом живи, једе, спава и прича. Мислим о паралелном свету у коме живе они који су гласници и канали комуникације између загробног света и света живих. На који начин се та два света спајају? Где је тај простор у коме они долазе у контакт?

„Игра“ (за четири глумице и три глумца) је комедија настала из идеје да се сагледа какав је свијет у којем живимо и који остављамо у насљедство младој генерацији. Сва лица приказују се као учесници, али и као извођачи – они којима се дешава и они који нам откривају шта им се дешава – дајући нам тиме увид у оно што је са друге стране зида, иза огледала, у срцу и души.

Представа Уна, за коју је текст написао Стеван Копривица по мотивима истоименог романа Моме Капора, настаје као одговор на дубоку и универзалну људску потребу за причом која говори о сећању, љубави и пролазности. Момо Капор у свом роману није само испричао једну животну причу, већ је отворио теме које су и данас актуелне. Уна је представа о људским односима, о утицају прошлости на садашњост и о томе како једно сећање може обликовати цео наш живот. У времену када технологија и друштвене промене преплављују нашу свакодневицу, када је тешко задржати искрен и дубок однос, оваква интроспективна и емотивна драма подсећа нас колико је важно сачувати аутентичност и искреност.