Госпођица подсећа на данашње време, које тлачи свакога и у коме нема савести, у коме свако граби и сналази се само за себе, у коме је новац постао божанство. Размишљам какав је то живот без љубави, без самилости, емпатије, живот проведен у опсесивној страсти за материјалним, у страху од банкрота и пропасти које нам друштво намеће?

Наша теза је јасна, наша порука је кристално чиста – у Христу је спас (свих нас), а балканска земља на којој Срби живе вековима – то је наша кућа и место за животне борбе. То, можда, нису неке уобичајене позоришне теме и идеје, или су мало изван модерног театарског правца, али, право да вам кажемо, баш нас брига.

Монодрама у кабаретској форми, настала из оригиналног ауторског текста глумца Бориса Шавије, прожетог фрагментима Брехтових драмских текстова, поезије, сатиричних записа и сонгова. Представа спаја смијех и нелагоду, пјесму и опомену, и отвара питања страха, ћутања, пристајања и одговорности — оних тренутака када се „нормално” непримјетно претвара у опасно.