Драма настаје у тренутку када друштвене мреже постају не само средства за повезивање и размену порука, већ и место где се свако осећа позваним да буде коментатор, аналитичар друштвених питања. Створен је феномен који се може назвати хистерија ставова, одједном се свако осећа да мора, по сваку цену, да има и искаже свој став о свему: од политике и економије, до брака и породичних односа. Оно што је некада била интимна сфера разговора у кругу породице или пријатеља, изашло је у јавни простор, кроз статусе, коментаре и реакције. Који је начин да интима остане интима, а не дио свеопштег интересовања?

Још као дете волео сам бајку о козјим ушима Цара Тројана; о берберину који, скривајући цареву тајну закопану у рупу, заправо чувајући себе – обзнањује свету оно што не сме бити изговорено. И у Бојићевом комаду, написаном пре више од једног века, управо је реч та која покреће лавину. Било да је тајна или јавна, изговорена, прећутана или затомљена, једна једина реч – на пример: инцест, болест, новац, част – може скупо да кошта ликове који, као и берберин из бајке, покушавају да своје тајне закопају дубоко, надајући се да из те рупе неће израсти зова од три прута, лепа и висока као стена.

Драма настаје у тренутку када друштвене мреже постају не само средства за повезивање и размену порука, већ и место где се свако осећа позваним да буде коментатор, аналитичар друштвених питања. Створен је феномен који се може назвати хистерија ставова, одједном се свако осећа да мора, по сваку цену, да има и искаже свој став о свему: од политике и економије, до брака и породичних односа. Оно што је некада била интимна сфера разговора у кругу породице или пријатеља, изашло је у јавни простор, кроз статусе, коментаре и реакције. Који је начин да интима остане интима, а не дио свеопштег интересовања?