- Аутор: Милован Глишић
- Адаптација и режија: Ђурђа Тешић
- Сценографија: Драгана Пурковић Мацан
- Костимографија: Ивана Јовановић
- Музика: Петар Топаловић / СОПОТ
- Консултант за сценски говор: Милорад Телебак
- Лектор: Наташа Кецман
- Асистент редитеља: Белинда Божичковић
- Инспицијент: Миодраг Маркићевић
- Суфлер: Свјетлана Поповић
Улоге:
- Веса, адвокат: Ђорђе Марковић
- Сретен, трговац: Драгослав Медојевић
- Вуле Пупавац: Александар Стојковић
- Неша, „приватни адвокат“: Љубиша Савановић
- Живан, сељак: Деан Батоз, к.г.
- Учитељ Ранко, његов брат: Златан Видовић
- Петко, помоћник: Горан Јокић
- Драгић, механски момак: Бојан Колопић
- Смиља, жена Сретенова: Слађана Зрнић
- Милка, њена пасторка: Сњежана Мишић
- Стана, тетка Нешина: Ведрана Мачковић
- Драга, њена кћи: Драгана Марић
- Нера, удовица: Наташа Иванчевић
Премијера: 17.5.2016.
Представа траје сат и четрдесет минута
Ријеч редитеља
Подвала Милована Глишића сматра се првом српском реалистичном комедијом из сеоског живота. Патријархално-сеоски менталитет, чији је представник лик сељака Живана, сусреће се и сукобљава са новом трговачком логиком утјеловљеном у лику зеленаша Вулета Пупавца. Првобитна верзија текста, која је због оштре критике власти забрањена врло брзо након премијере, нажалост није сачувана. Претпоставља се да је један од главних разлога забране био лик помоћника среског капетана-Петка који је на разне начине био интегрисан у радњу комедије, злоупотребљавајући свој положај и интегритет власти. Након забране, Глишић је комедију прерадио и структурално и идејно. Петко је у новој верзији постао оличење правде, па је и комедија завршена наивно, срећним крајем у коме непоштени бивају кажњени од правичног представника власти. Имајући у виду податак да је комедија имала намеру да озбиљније критикује друштво, а знајући да је Глишић пре свега изузетан приповедач чија је врлина истинито и животно поимање људске природе, али не и вешт драмски писац, одлучила сам се за адаптацију текста засновану на згушњавању и изоштравању радње и ликова у оном смеру ком је и сам Глишић тежио – гогољевској оштрини комике која води ка друштвеној сатири. Иза привидне једноставности Подвале и њене народске пријемчивости, откривају се патолошке људске и друштвене мане од којих, нажалост, болује и наша изопачена садашњост. Читавим низом подвала у овој комедији, почевши од оних ситних, интригаторских паланачких па до врхунски вештих, лихварских, бездушних, људски окорелих, заправо нам се поставља питање ‒ где је крај етичке равнодушности? У овој представи бавили смо се другом страном људске позитивности. Ми смо друштво у коме свако сваком гледа да подвали, наше су врлине постале лаж и манипулација, наша је апсолутна водиља идеја да је све могуће продати, од тела до образа, свако би ту сваког потуљено да превари…занели смо се баш као и Неша адвокат за кога на једном месту критика каже да је „Ваљевски Јаго“. Заборавили смо да кад подваљујеш, подваљујеш, пре свега, самом себи.
Ђурђа Тешић
Фото галерија
