• Диригент: Стефан Зекић
• Режија: Ана Григоровић

• Естер – Анета Илић
• Хаман – Вук Зекић
• Израелка – Софија Пижурица
• Ахашверос – Марко Живковић
• Мордехај – Младен Продан

Хор Браћа Барух

Мешовити хор УА МО Станислав Бинички

Симфонијски оркестар Народног позоришта Републике Српске

• Сценографкиња: Дуња Костић
• Костимографкиња: Сара Блам
• Нототекар: Лазар Радоја
• Лектор: Наташа Кецман

• Организатор и инспицијент: Дејан Андрић

Техничка реализација:

Шминка, маска, фризура: Марија Тодоровић, Маријана Каралић и Јелена Пејовић

Гардероберке: Свјетлана Врањковић, Бранкица Јовашевић и Ковиљка Савић

Мајстор свјетла: Давор Пастуовић

Мајстор тона: Драган Мајкић

Реквизитер: Лука Газдић

Сликар: Милан Кнежевић

Столар: Цвијо Козомара

Бравар: Александар Савић

Мајстор сцене: Ново Вукојевић

Декоратери: Божо Гајић, Немања Трубајић, Срђан Ђурић, Давор Морача, Златко Поповић

Ораторијум Естер

Партитура ораторијума Естер, италијанског композитора Кристијана Ђузепеа Лидартија, поново је откривена тек 1997. године (двјеста година након његовог настанка) и до данас се убраја у најбогатија и најмонументалнија дјела јеврејске умјетничке музике XVII и XVIII вијека.

Саравалов либрето, заснован на тексту друге верзије Хенделовог ораторијума из 1732. године, „остао је без музике” све до 7. новембра 1997. године, када је Ричард Ендруз, библиотекар Универзитета Кембриџ, пронашао руком писану партитуру Кристијана Ђузепеа Лидартија, са натписом „ораторијум Естер”, 1774. године. Тада је започео рад на реконструкцији дјела, који је резултирао свјетском премијером ораторијума у мају 2000. у Јерусалиму.

Након премијере у Београду, која је одржана у фебруару текуће године на концерту затварања Роси Феста, бањолучка публика имаће прилику да гледа друго извођење овог јединственог дјела у овом дијелу Европе. Ријеч је о сарадњи између Роси Феста Београд, Народног позоришта Републике Српске и Јеврејске општине Бања Лука.

Биографије

Стефан Зекић, диригент, студирао је на Факултету музичке уметности у Београду на одсјецима за дириговање и соло пјевање. На истом факултету запослен је на Катедри за дириговање од 2022. године. Од 2009. године ангажован је као диригент, корепетитор и диригент у Оперском студију Народног позоришта у Београду. Оснивач је и умјетнички руководилац ансамбла за рану музику Canticum Novum, диригент Јеврејског камерног оркестра од његовог оснивања, главни диригент хора Браћа Барух са којим је освојио бројне националне и међународне награде на престижним фестивалима и такмичењима. Оснивач је и директор Роси феста.

Ана Григоровић, редитељка, дипломирала је и магистрирала позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности, гдје је сада на докторским студијама. Режирала је више од двадесет драмских и оперских представа широм земље. Од 2013. године ради као оперска редитељка у Народном позоришту у Београду, гдје је режирала награђиване оперске и драмске продукције. Оснивач је удружења Опера Lab, чијом се дјелатношћу залаже за развој оперске умјетности у земљи.

Анета Илић, сопран, једна је од водећих вокалних умјетница Србије. Њен оперски репертоар обухвата улоге у операма барокних и преткласичних композитора, Моцарта, као и композитора XX вијека. Ипак, основу њене концертне дјелатности чине рецитали и солистички наступи у великом броју вокално-инструменталних дјела са водећим оркестрима, са програмом од барока до савремене музике. Посебно мјесто у њеном репертоару чини српско музичко стваралаштво – премијерно је извела бројна дјела домаћих аутора, а многа од њих писана су за њу или за камерни ансамбл Donne di Belgrado, чији је члан. Добитница је награде УМУС за најбољи концерт 2005. године и награде града Београда за музику и музичко-сценско стваралаштво за 2010. годину. Редовни је професор на Катедри за соло пјевање, Факултета музичке уметности у Београду.

Вук Зекић, баритон, дипломирао је соло пјевање на Факултету музичке уметности у Београду. Током студија добио је Специјалну награду за најбољег ученика генерације и Специјалну награду на међународном такмичењу за оперске пјеваче – Citta di Alcamo (Сицилија). Од 2011. године остварио је више од 15 улога у Народном позоришту у Београду. Вук је са великим успјехом два пута наступио на фестивалу Operosa у Црној Гори и на реномираном Љетњем фестивалу у Варни. Током своје каријере имао је огромно искуство у извођењу савремених опера и концерата савремених српских композитора. Успјешно се бави педагошким радом у Музичкој школи Станковић, гдје је шеф одсјека соло пјевања.

Софија Пижурица, сопран, рођена је у Београду, гдје је, паралелно са студијама књижевности на Филолошком факултету, завршила и основне и магистарске студије на ФМУ у Београду, у класи проф. Бисерке Цвејић. Проглашена је за студента генерације и најбољег студента Београдског универзитета, а затим је постала и први доктор соло пјевања у Србији. Софија Пижурица је првакиња опере Народног позоришта у Београду а њен репертоар чини више од двадесет улога првог фаха. Чест је гост иностраних оперских кућа.

Марко Живковић, тенор, дипломирао је соло пјевање у класи проф. Николе Мијаиловића на Факултету музичке уметности у Београду. Учествовао је и освајао награде на бројним такмичењима у Србији и региону и наступао са различитим ансамблима из Београда. Од 2014. године наступа као солиста у Народном позоришту у Београду, Српском Народном позоришту у Новом Саду и Опери и театру Madlenianum у Београду, као и на разним фестивалима. Наступио је у више од 15 оперских наслова. Наступао је и као солиста са водећим националним хоровима у Србији, Хором РТС-а, а остварио је и два концерта са Београдском филхармонијом.

Младен Продан је рођен 1993. у Приједору, у Босни и Херцеговини. Завршио је одновне академске студије на Факултету музичке уметности на одсјеку за соло пјевање, у класи проф. Људмиле Грос Поповић. Потом завршава и мастер студије у класи проф. Николе Мијаиловића. Похађао је мајсторске курсеве Томаса Хемпсона, Србе Динића, Игора Влајнића, Берислава Јерковића. Члан је оперског студија Народног позоришта у Београду.

Хор Браћа Барух

Основан је 1879. године као Српско јеврејско пјевачко друштво. Еминентни истраживачи тврде да је ријеч о најстаријем јеврејском хору на свијету. Промијенио је назив 1952. године у садашњи, у спомен на тројицу браће из познате јеврејске породице Барух из Београда, страдале у погромима почетком Другог свјетског рата. Током свог дугогодишњег рада, хор је приредио велики број концерата у свим значајним музичким центрима Југославије, док су инострана гостовања остварена широм земаља свијета, од Европе и Азије до концерата у Карнеги Холу у Њујорку, 1978. године. Хор Браћа Барух редован је учесник свих најважнијих фестивала класичне музике у земљи и иностранству, одакле редовно доноси низ награда и признања за свој рад. Хор је два пута одликован од стране Председништва државе, за свој допринос културној афирмацији земље, а на његовом челу се биле неке од најзначајнијих личности из историје наше умјетничке музике. За изузетне успјехе које је хор остварио у посљедњих неколико година заслужни судиригент хора Стефан Зекић и предсједница хора Бранка Цвејић Мезеи.

Мешовити хор УА МО Станислав Бинички

Наш прослављени композитор, наставник и утемељивач војне музике Станислав Бинички, основао је 26. септембра 1899. године Београдски војни оркестар. То је био први оркестар у Србији који је могао концертно изводити, за тадашње доба, модерну музику. Традицију тог оркестра, кроз три вијека, до данас чува Уметнички ансамбл МО Станислав Бинички, који ове године обиљежава 124 године постојања.

Уметнички ансамбл МО Станислав Бинички данас представља установу Управе за односе са јавношћу, која својом програмском и репертоарском разноврсношћу и жанровском прилагодљивошћу, на достојан начин афирмише и репрезентује Републику Србију, Министарство одбране и Војску Србије, домаћој и иностраној публици, али и стручној јавности. Од 2022. године, након вишегодишње паузе, професионални састав Ансамбла је ојачан Мешовитим хором и солистима који су постали неизоставни дио наступа Ансамбла.

Симфонијски оркестар Народног позоришта Републике Српске

Симфонијски оркестар Народног позоришта Републике Српске у настајању, званично дјелује од 2022. године. Концертом 4. јуна, у стилу најзначајнијих музичких догађаја, свечано је отворен XXIV Театар фест „Петар Кочић” 2022. године. Овај догађај представља велики корак у умјетничком и културном животу Републике Српске. Симфонијски оркестар у овом тренутку броји 12 потврђених умјетника. На досадашњим концертима у Новом Саду, Мостару, Бањој Луци, Симфонијски оркестар НПРС-а наступао је здружено са најзначајнијим оркестрима, академским оркестрима, музичким школама и хоровима, као и професионалним солистима из земље и региона. Почеци Симфонијског оркестра везани су за ангажман маестре Бранке Радошевић Митровић, односно, диригента Стефана Зекића, који води Оркестар.

 Хор Браћа Барух 

Сопран: Тања Пецињачки, Марија Тодоровић, Маша Недељковић, Бојана Стојановић, Исидора Матић, Миљана Зекић, Татјана Ивковић

Алт: Сара Константиновић, Љиљана Марковић, Мина Павловић, Драгана Кањевац, Оливера Лончар, Манда Егић

Тенор: Зоран Степановић, Андрија Красојевић

Бас/баритон: Јован Михајловић

Мешовити хор УА МО “Станислав Бинички”

Сопран: Невена Татомировић, Биљана Васиљевић Митровић, Маријана Радосављевић, Јована Ковачевић

Алт: Јелена Зекић, Јована Бијелић, Наталија Беговић, Наташа Аранђеловић

Тенор: Драган Милановић, Матија Продановић, Филип Миливојевић, Зоран Кнежевић

Бас/баритон: Светозар Вујић, Никола Николовски, Страхиња Тричковић

Симфонијски оркестар Народног позоришта Републике Српске

Прве виолине: Душица Блаженовић, концертмајстор, Теодор Икановић, Лидија Бојиновић, Давид Сарамандић, Раде Живановић

Друге виолине: Игор Хаџић, Мина Младеновић, Соња Сарамандић, Анастасија Марић, Марко Ружић

Виоле: Ђорђе Миловановић, Срна Мајар, Мирјана Кременовић

Виолончела: Ладислав Мезеи, Владимир Дробњак

Контрабас: Марко Ковачић

Флауте: Соња Милетић, Сунчица Лончар

Обое: Маша Брујић, Марко Марковић

Хорне: Мирко Марић, Милица Миховић

Чембало/Ел. клавир: Милан Поповић