НАПОМЕНА: Резервисане улазнице за представе са фестивала ”Наши дани” важе два дана од тренутка резервисања.

Заљубљени Шекспир

Disney Theatrical Production. По мотивима филмског сценарија Марка Нормана и Тома Стопарда, адаптација Ли Хол

Београдско драмско позориште

Копродукција „Проспот“ доо Словенија

• Редитељ: Ана Томовић
• Копродуцент: Јуриј Франко
• Превод: Марија Стојановић
• Драматург: Периша Перишић
• Сценограф: Александар Денић
• Костимограф: Момирка Баиловић
• Музички сарадник: Невена Глушица
• Сценски покрет: Марија Миленковић
• Сценски говор: Дијана Маројевић
• Мачевање/ сценске борбе: Вукашин Стошић
• Инспицијент: Оливера Милосављевић
• Асистент инспицијента: Здравко Ђекић
• Суфлер: Марија Стојић
• Организатори: Бојана Мишић Дрнда и Соња Благојевић

Играју

• Шекспир: Лука Грбић
• Марлоу: Стојан Ђорђевић
• Хенслоу: Андреј Шепетковски
• Фенимен: Миош Петровић Тројпец
• Виола: Станислава Николић
• Дадиља/Кејт: Паулина Манов
• Краљица: Драгана Варагић
• Бербиџ/Моли: Марко Гверо
• Лорд Весекс: Александар Радојичић
• Отац/Коморник: Александар Алач
• Нед Алејн: Марко Тодоровић
• Сем: Љубомир Булајић
• Вебстер: Амара Ћоровић
• Вобаш/Чамџија: Зоран Ђорђевић
• Ралф : Александар Јовановић
• Питер/ Стражар: Стефан Радоњић
• Нол/Ламберт: Никола Малбаша
• Адам/Фрис: Милош Лазаров

Прва љубав…

У Заљубљеном Шекспиру Стопард признаје – иако иронично – Шекспиров нов дом на кинематографском тржишту тако што је елизабетански свет преточио у холивудски, филмски, дрвени студио где потражња за блокбастером рађа конвенционално писање, „љубав и комад са псом“. Већ на самом почетку, Шекспир је растрзан између потребе да напише комад који ће бити пун погодак и властите жеље да створи уметност достојну Марлоуа, двоструке везе која га осујећује да је, такорећи, и креативно и физички импотентан. Његов изазов је у томе да истовремено тежи популарности, комерцијалном успеху код публике, а да притом не угрози могућност стварања „аутентичне“ уметности способне да покаже, по речима краљице Елизабете: „саму истину и природу љубави“. Тај степен аутентичности, после изненадног сусрета, проналази у Виоли де Лесепс, лепотици која не хаје што ју је отац брачним уговором наменио лорду Весексу, која воли поезију и Шекспира. Њихова страствена, кобна афера представља основу за Ромеа и Јулију, а Вила из света конвенционалних комедија води у царство романтичне трагедије/трагичне романсе где – Стопард нам сугерише – он проналази свој препознатљив глас.

Али иако је Шекспир, прерушен у филмског ствараоца, ушетао у двадесет први век препорођен као савременик, то не значи да треба само да славимо његов култни статус већ и да завиримо иза оног што се назире испод свих тих наслага, застора, интерпретативних велова којима је заоденут, упркос холивудским (лиценцним) мидерима којима је стегнут, нарочито ако га после скоро четвртине века, обрнутим процесом, из галиматијаса филмских и других обрада (од веродостојних, преко слободних, до радикално другачијих) враћамо изворном медију и првој љубави – позоришту.

Периша Перишић