Симфонијски оркестар Народног позоришта Републике Српске

КОНЦЕРТНА СЕЗОНА 2023/2024.

Четврти фестивал италијанске културе „Insieme“

Концерт
ПУЧИНИ – ПОЧЕТАК И КРАЈ

Копродукција Народног позоришта Републике Српске и Удружења Италијана Бања Лука

Камерни оркестар Народног позоришта Републике Српске

Солисти:
Албина Смајловић Томић, сопран
Ивана Милинчић, сопран
Младен Продан, тенор
Александар Драгојевић, баритон

Диригент: Душан Вере Урошевић

Инспицијент, организатор и глас: Дејан Андрић

Програм:

Ђ. Росини: увертира из опере „Севиљски берберин“

Ђ. Пучини: „Questo amor, vergogna mia“, арија Франка из опере „Едгар“
Александар Драгојевић, баритон

Ђ. Пучини: „Mario! Mario! Mario!- Son qui!“, дует Тоске и Каварадосија из опере „Тоска“
Ивана Милинчић, сопран
Младен Продан, тенор

Ђ. Пучини: „Vissi d’ arte“, арија Тоске из опере „Тоска“
Ивана Милинчић, сопран

Ђ. Пучини: „Ch’ella mi creda“, арија Дика Џонсона из опере „Дјевојка са запада“
Младен Продан, тенор

Ђ. Верди: увертира из опере „Травијата“

Ђ. Пучини: „Si, mi chiamano Mimi“, арија Мими из опере „Боеми“
Албина Смајловић Томић, сопран

Ђ. Пучини: „Quando m’en vo“, арија Мизете из опере „Боеми“
Ивана Милинчић, сопран

Ђ. Пучини: „Donde lieta usci“, арија Мими из опере „Боеми“
Албина Смајловић Томић, сопран

Ђ. Пучини: „Dunque è propio finita!“, квартет Мими, Мизете, Родолфа и Марчела из опере „Боеми“
Албина Смајловић Томић, сопран
Ивана Милинчић, сопран
Младен Продан, тенор
Александар Драгојевић, баритон

Ђ. Пучини: „Sono andati“, дует Родолфа и Мими из опере „Боеми“
Албина Смајловић Томић, сопран
Младен Продан, тенор

Камерни оркестар Народног позоришта Републике Српске

• Прве виолине: Душица Блаженовић, концертмајстор, Теодор Икановић, Лидија Пејаковић, Давид Сарамандић, Раде Живановић
• Друге виолине: Мина Ђекић, Соња Сарамандић, Анастасија Марић, Марко Ружић
• Виоле: Ђорђе Миловановић, Срна Мајар
• Виолончела: Ђорђе Милошевић, Душан Кочишевић
• Контрабас: Марко Ковачић
• Флаута/пиколо: Марија Пилиповић
• Обоа: Маша Брујић
• Кларинет (Бe, А, Бас): Дејан Тркуља
• Фагот: Александар Поповић
• Хорна: Мирко Марић
• Клавир: Дејан Јанковић

РИЈЕЧ ДИРИГЕНТА: Зашто Пучини и зашто „почетак и крај“?

Пучинија сматрају једним од највећих композитора свих времена, посебно у домену музичко-сценске уметности. Његове опере: „Боеми“, „Тоска“, и „Мадам Батерфлај“ спадају у 10 најизвођенијих опера на свету.

Ђакомо Пучини је рођен 1858. године у Луки у Тоскани. Са пет година изгубиће оца, а о наследнику лозе бринуће лучка општина, која је издејствовала малу пензију и која му је чувала место оргуљаша у локалној цркви. Тај осећај туге, изазван смрћу оца, Пучини ће тонски сликати кроз све његове главне јунаке у операма.

На конзерваторијуму ће му дипломско дело бити „Цаприццо синфоница“. Тим делом инспирисао је своје учитеље, који су га подстакли да настави да пише опере. „Ле Вилли“ је прва која ће бити изведена у миланској „Скали“. Након ње нижу се: „Едгар“,“Манон Леско“, „Боеми“, „Мадам Батерфлај“, „Тоска“ и друге.

Ликови из Пучинијевих опера, попут Тоске и Мариа, Мими и Родолфа, велики су љубавни трагичари. И тако ће увек бити код њега. После велике љубави долази најчешће помпезна смрт – оправдана и ослобађајућа.

Писањем опере „Турандот“, чија радња је смештена у Кини, Пучини је замислио да овим делом крунише оперско стваралаштво и направи велики спектакл. Написао је два чина, док трећи чин није успео да доврши због болести. Био је свестан свог здравственог стања и управо у једном писму пише о томе:

„Ова опера ме прожима, мучи дан и ноћ. Поред ње, сва моја до сада написана музика изгледа ми бледа и смешна. Ипак, бојим се да нећу успети да је завршим, а ако тако буде, свет ће бити ускраћен за најлепши љубавни дует свих времена.”

Истина. Пучини умире у Бриселу 1924. године, док „Турандот“ завршавају његови пријатељи. Она постаје неизоставни део оперског репертоара. Човечанство 2024. године обележава 100 година од смрти великог композитора.

Ђакома Пучинија називају последњим великим композитором опере, те није необично што концерт носи назив „Пучини – почетак и крај“.

Душан Вере Урошевић, диригент