Skip to content Skip to sidebar Skip to footer
  • Аутор: Жорж Бизе
  • Диригент: Стефан Зекић
  • Редитељ: Милан Нешковић
  • Сценографкиња: Андреја Рондовић
  • Костимографкиња: Јелена Видовић
  • Сценски покрет: Емир Фејзић
  • Концертмајстор: Душица Блаженовић
  • Замјеник концертмајстора: Теодор Икановић
  • Корепетитор: Владо Данић
  • Стручни сарадник за француски језик: Даниела Ђукић
  • Организатор и инспицијент: Дејан Андрић

Улоге:

  • Кармен: Софија Петровић
  • Дон Жозе: Марко Живковић
  • Микаела: Милица Дамјанац / Ивана Милинчић
  • Ескамиљо: Вук Зекић
  • Зунига: Горан Јокић
  • Гарсија: Владимир Ђорђевић
  • Лилас Пастија: Рок Радиша
  • Циганка: Анђела Ракочевић/Дуња Поповић*
    *студенти четврте године Глуме на Академији умјетности Бања Лука у класи проф. Жељка Митровића

Трајање: Око седамдесет минута


Симфонијски оркестар Народног позоришта Републике Српске

  • Прве виолине: Душица Блаженовић, Теодор Икановић, Лидија Пејаковић, Давид Сарамандић, Раде Живановић
  • Друге виолине: Мина Ђекић, Соња Сарамандић, Анастасија Марић, Марко Ружић
  • Виоле: Ђорђе Миловановић, Срна Мајар
  • Виолончела: Ладислав Мезеи, Лидија Паулин / Павле Поповић
  • Контрабас: Марко Ковачић
  • Флаута: Соња Милетић
  • Обоа: Ива Стилиновић Гардиновачки
  • Кларинет: Александар Јовановић
  • Фагот: Јулија Кривошић
  • Хорна: Мирко Марић
  • Труба: Ранко Павић
  • Тромбон: Петар Торбица
  • Перкусије: Дарио Кос
  • Харфа/Ел. Клавир: Владо Данић

Ријеч диригента

Кармен, Жоржа Бизеа, једна је од најпознатијих и најизвођенијих трагедија у историји оперске литературе. У драматуршкој интервенцији Питера Брука, скројеној 80-их година прошлог века, драмска радња постаје гушћа, интензивнија и конкретнија. Услед фокусирања на мотив трагичне љубави из музичко-драмске грађе, природно долази и до редукције ликова и музичких нумера. Без наглашавања живописне средине у којој се оригинална радња збива, „прочишћена“ Кармен се ослања на конкретне односе између ликова и јасније мапира проблем страдања једне жене ромског порекла. Кармен, прва оперска ромска хероина, не прича само причу о великој љубави и трагедији, већ, пре свега, говори о слободи, о слободи бивствовања, деловања и напослетку, о слободи права на избор и слободну љубав.

Стефан Зекић


Ријеч редитеља

Опера у себи обједињује две ствари због којих сам постао редитељ. То су музика и позориште.

Шпанија обједињује три ствари због којих се осећам живим. То су вино, сунце и страст.

Севиља је можда и најлепши град у коме сам био, јер обједињује све моје страсти у једној. Стога није чудно како се неке више силе уроте и пророкују да моја прва оперска режија буде баш – Кармен. Опера окупана сунцем, страшћу и манзаниљом.

Ово је прича која се слуша, гледа, али, пре свега, осећа. Ово је прича о љубави. Онаквој каква би љубав требало да буде. А да би била таква, мора да се тражи. Та потрага је тешка. Захтева слободу, која нам је често недоступна. Како нам је слобода у љубави недоступна? Да ли је то највећи оксиморон који постоји? И да ли је зато поднаслов ове опере „једна трагедија“? Постоји ли љубав без слободе?

Милан Нешковић

НПРС © 2024. СВА ПРАВА ЗАДРЖАНА.