О процесу настанка представе и њеном вишегодишњем сценском трајању остају глумачка свједочења.
Бојан Колопић
„Сигурно најлепша ствар која се понекад догоди у позоришту је тимски рад, а процес прављења ове представе је био управо такав. Малобројна екипа са младим филмским редитељем и (што је тек реткост) писцем као активним учесником на пробама, стремила је истом циљу: испричати причу о судбинама ‘малих’, наизглед обичних људи. Неке представе се најављују на велика врата, уз познате наслове и бомбастичне рекламе, са много маркетиншке буке, док је овде случај био сасвим супротан – толико је био тих процес да сам понекад имао утисак да неки људи који раде у Позоришту уопште не знају да се поставља праизведба новог комада. Из те ‘тишине’ је настала једна важна, интимна представа, која слави педесето играње јер је успела својим стрпљењем и искреношћу да пронађе пут до публике. Целој екипи која је учествовала и учествује у њеном животу желим срећан овај мали јубилеј, уз стару добру честитку: нека буде 105 па опет…“
Горан Јокић
Рад на представи Истина (не) боли за све нас је био велики изазов јер је текст оригинално написан као сценарио за ТВ филм и захтијевао је прилагођавање позоришном – сценском начину приказивања. Додатни изазов је што се представа имала играти на малој сцени па је и та околност наметала неке своје законитости. Ипак, све наведено нам је било јак мотив и инспирација да све урадимо најбоље што можемо и да овај интригантан текст, на моменте и болан за многе (… брачни проблеми, школовање у великом граду, егзистенцијалне муке наше свагдашње, смрт најмилијих, рат…), поставимо као још једну успјешну представу која ускоро слави 50. извођење. Мени је посебно драга ова наша представа јер смо као глумачка постава од пет (3 мушке и 2 женске улоге) веома уиграни – уживамо у самом игрању представе, али и у дружењу на проби прије и послије представе када у малој анализи играња проналазимо мјеста која бисмо могли да поправимо, побољшамо… Наша љубав према представи осјети се и током извођења и велики аплауз којим нас публика награди је, у ствари, наша највећа награда за преданост својој умјетности. Хвала нашој публици, свим сарадницима на представи, мојим драгим колегама Ђорђу, Слађани, Бојану, Драгани, Смиљани, као и режисеру Игору Тешићу и писцу Јелени Којовић Тепић.
Ђорђе Марковић
„Кад вам душу запљусне предивна прича Јелене Којовић Тепић, која се дубоко усади у срца глумаца, који је у редитељској креацији Игора Тешића, годинама, поклањају својој верној публици, онда се остаје без речи. Хвала колегама који исто дишу и срцем причају.“