Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

На управо завшеној конференцији за медије у Народном позоришту Републике Српске,  саопштена је селекција за предстојећи Театар фест „Петар Кочић“ који ће бити одржан од 3. до 9. јуна  текуће године. Овогодишња позоришна манифестација под слоганом „Ко сам ја?“  биће одржана 26. пут. Учеснице конференције за медије биле су директорка НПРС-а Дијана Грбић и селекторка фестивала, глумица Народног позоришта РС Наташа Иванчевић. Присутне је поздравила директорка Дијана Грбић и истакла да ће и ове године фестивал имати богат пратећи програм, а да ће на затварању фестивала у част награђених бити изведена представа Народног позоришта у Београду „Ситнице које живот значе“. Потом је селекторка Наташа Иванчевић саопштила селекцију представа са овогодишњег Театар феста и образложила свој избор.

ИЗВЈЕШТАЈ СЕЛЕКТОРА XXVI ТЕАТАР ФЕСТА „ПЕТАР КОЧИЋ“

XXVI Театар фест „Петар Кочић“ биће одржан од 3. до 9. јуна 2024. године.

У оквиру такмичарског дијела биће одиграно пет представа на Великој сцени Народног позоришта Републике Српске.

Ово је Фестивал који вреднује и промовише врхунска достигнућа у позоришној умјетности, с акцентом на ауторе који стварају на језицима јужнословенских народа.

У селекцију улазе и представе настале по мотивима романа свјетских и домаћих писаца, као и ауторски пројекти, тј. комади настали као резултат заједничког рада редитеља, глумаца и других сарадника.

Ове године пријављено је 40 представа. Поштујући труд и залагање својих колега, одгледала сам и представе које не улазе у селекцију (аутори који не пишу на језицима јужнословенских народа или представе које су настале прије рока које налажу пропозиције – 1.1.2023. године), али су позоришта послала пријаве и тиме нам указале повјерење.

Увидом у позоришну продукцију прошле, 2023, и ове, до марта 2024. године, код нас и у региону уочавам велики број представа насталих драматизованих романа не умањујући вриједност драматизација, напротив, намеће ми се питање да ли нашим младим драмским писцима недостаје храбрости да проговоре о проблемима савременог човјека, или наша позоришта немају храбрости или слуха да ризикују са постављањем на сцену драмских комада мање афирмисаних писаца.

Занимљиво је да мања позоришта имају ту храброст. Тако сам имала прилику да одгледам маштовите и храбре представе позоришта из Лазаревца (РАСВЕТЉАВАЊЕ СЛУЧАЈА СЕРИЈЕ УБИСТАВА…), Зрењанина (ШТА ЋЕ БИТИ СА СВИМА НАМА), Мостара (ПЕРЗЕИДЕ – Народно позориште)…

Као глумица, можда немам права да се мијешам у репертоарске политике позоришта, али као селектор Театар феста „Петар Кочић“, фестивала који управо афирмише домаћи савремени драмски текст, осјећам да ми је дужност да се осврнем и уочим овај недостатак.

У периоду од 29.1. до 5.4.2024. године одгледала 40 сам представа уживо, када су за то били створени услови, или путем видео-снимка.
Након толико одгледаних представа закључак је да је распон у квалитету заиста широк: од фантастично храбрих, великих, раскошних, до мање успјешних, али смјелих и с вјером одиграних представа.

Критеријум којим сам се руководила приликом одабира представа је умјетнички квалитет и актуелност тема којима се представе баве. Осим тога, представе које сам одабрала одликују се одличном глумачком, партнерском игром. То је појам који се у позоришту подразумијева, али и ријетко виђа. Имати повјерење у партнера на сцени – врхунац је глумачке умјетности. Само заједништвом и колективном игром добија се и добра представа.

Можда банално, али никада као данас, намеће ми се једна мисао у свим одгледаним представама – непрестано преиспитивање ликова – КО САМ ЈА.

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ СОМБОР

ЉУДИ ОД ВОСКА
Писац: Мате Матишић
Режија: Иван Вања Алач

Представа у којој можда највише доминира питање КО САМ ЈА.

„Кроз три наизглед засебне, а заправо узрочно-посљедичне приче, аутор нас води кроз своје грехове, покајања и искупљења, користећи писање као одређену врсту психотерапије и исповести у којој у потпуности огољује себе стичући тиме право да оголи и друге.“ – Иван Вања Алач

У првом дијелу писцу и његовој супрузи долази у посјету жена, која му саопштава да са њим има сина, који живи у Србији, иначе криминалац и убица. У другом дијелу писац одлази у завичај и суочава се са људима из прошлости преиспитујући своје поступке из младости. У трећој причи долази тешко болесна породична пријатељица и тражи од писца и његове супруге да преузму бригу о њеној малољетној кћери након њене смрти.Кроз све три приче провлачи се стално питање Писца (улогу Писца, који се и у комаду зове Мате, одлично игра Саша Торлаковић). КО САМ ЈА, да ли ја пишем ликове или ликови стварају мене. Изузетно духовита представа, која се на моменте дискретно, а негдје директно и шармантно бави критиком друштва. Готово огољена сцена, са јасним сценским знацима (словима која се склапају у тастатуру писаће машине) и неколико неопходних елемената који означавају простор, остављају глумцима слободу, али и тежак задатак оживљавања својих ликова. Увијек духовити и иронични Мате Матишић и сјајни ансамбл Сомборског позоришта сигурно ће одушевити бањолучку публику.

ХРВАТСКО НАРОДНО КАЗАЛИШТЕ СПЛИТ

ЦРВЕНА ВОДА
По роману Јурице Павичића
Драматизација: Ивор Мартинић
Режија: Ивица Буљан

Представа почиње сликом срећне породице у далматинском градићу. Типична медитеранска идила нарушава се нестанком кћерке седамнаестогодишње Силве, једне септембарске вечери, 1989. године, почиње бјесомучна потрага за њом која ће трајати 26 година. Неминовно, тако трагичан догађај доводи до преиспитивања сваког члана породице – КО САМ ЈА.

Одлична глумачка игра, костими који прате проток времена од 26 година, сценографија, наизглед претрпана ситнореалистичким детаљима, али са јасним знацима, те ротацијом, која, осим јасног знака протока времена, публику увлачи у мучну и напету атмосферу потраге. Бањолучка публика ће имати јединствену прилику да види добро режирани позоришни трилер, жанр којим се позориште ријетко бави.

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ

ОЧЕВИ И ОЦИ
По роману Слободана Селенића
Драматизација: Ката Ђармати
Режија: Вељко Мићуновић

Представа прати сагу породице Медаковић. Одласком на студије у Бристол, Стеван Медаковић неминовно преиспитује своја патријархална начела. А са женидбом Енглескињом Елизабетом његова преиспитивања постају још израженија. Спознаје да љубав није довољна да буду превазиђени проблеми спајања двију култура. Рођење сина прави само још већи јаз у браку. Кроз одрастање, син Михајло (Michael), разапет између двију култура у породици, непрекидно трага за својим идентитетом – КО САМ ЈА.
Драматизацијом Кате Ђермати гледамо Селенићев роман испричан савременим позоришним језиком. Визуелно огољена сцена и један сасвим модеран приступ овом роману, нимало нас не лишава врло снажних емоција. Напротив. Таквом поставком долази до изражаја сјајна колективна игра глумаца.

ПОЗОРИШТЕ „БОРА СТАНКОВИЋ“ ВРАЊЕ

НИШТА НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ
По мотивима романа „Кањец фиљма“ и „Иста прича“ Вере Ценић
Драматизација: Тијана Грумић
Режија: Југ Ђорђевић

Историјски период који је годинама био маргинализован, о коме се врло површно зна, а који је оставио снажан печат на наш идентитет – период Информбироа и Голог отока. Веома храбро кроз романе Вере Ценић и драматизацију Тијане Грумић, редитељ Југ Ђорђевић са глумачким ансамблом отвара тему страдања младе Врањанке, студенткиње, у том смутном времену Информбироа. Покушај да открије гдје је њена кривица, неће је спасити голготе коју је прошла бројним исљеђивањем и на крају депортацијом на Голи оток. Кроз ову, наизглед локалну, причу, јер је ријеч о младој Врањанки, отвара се болна тема наше, не тако славне историје, али се прича наставља и у садашњости: тема страдања жена уопште.

БОСАНСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ЗЕНИЦА

ДРАМА О МИРЈАНИ И ОВИМА ОКО ЊЕ
Писац: Ивор Мартинић
Режија: Нермин Хамзагић

„Ово је представа о жени која има само кћер, године, сјећања и један стан који мрзи. Барем тако она каже. Заправо једино што има су они око ње…“ – Асија Крсмановић

Управо у онима око ње Мирјана покушава да пронађе свој идентитет, али оно што је трагикомично је што сви ликови око емотивно разорене жене траже рјешење и потврду свог идентитета управо у Мирјани. Наизглед неважна прича о малом човјеку, али врло узбудљива и емотивно набијена представа. Овај комад је управо доказ да приче о обичним људима и њиховим животима изазивају буру емоција.

Сјајан текст Ивора Мартинића, али и занимљива сценографска рјешења, редитељски духовити поступци и, прије свега, одлична глумачка игра, довољна су препорука за ову представу.

Избором ових представа јаснији је и мото овогодишњег Театар феста – КО САМ ЈА.

Од питања Писца у драми ЉУДИ ОД ВОСКА да ли ЈА стварам ликове, или су ти ликови дио мене или формирају мој идентитет.

КО САМ ЈА у драми ОЧЕВИ И ОЦИ питање које поставља Стеван Медаковић, суочен са новом средином, ступањем у брак са странкињом и, на крају његов син, Михајло (Michaеl) растрзан између оца и мајке, између двију култура.

Покушај Мирјане и свих око ње да успоставе и среде своје мале животе, да коначно одговоре на тако замршено питање КО САМ ЈА (ДРАМА О МИРЈАНИ И ОВИМА ОКО ЊЕ).

Да ли је могуће наставити нормалан породичан живот, након нестанка кћерке, сестре, дјевојке? КО САМ ЈА, ако нисам у стању пронаћи своју сестру? Да ли ме вјера у Бога може спасити патње за кћерком, да ли ће ми Бог помоћи да је нађем? Да ли је моја вјера јака (ЦРВЕНА ВОДА)?

И на крају питање главне јунакиње у драми НИШТА НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ – КО САМ ЈА да овако страдам? Али и питање за све нас ко смо ми да чинимо оваква злодјела, ко смо ми да препуштамо забораву велике трагедије, да ускраћујемо права будућим генерацијама да изграђују свој идентитет на основу живота својих предака.

Била ми је част и задовољство уживо гледати представе, дружити се и размјењивати искуства и мишљења са колегама из Сплита, Загреба, Сомбора, Новог Сада, Београда, Грачанице, Новог Пазара, Приједора, Зенице, Сарајева али и уживати у снимцима представа. Дубоко сам захвална свим позориштима која су ме угостила.

Чињеница је да позориште не може промијенити свијет, али да може указати на друштвене аномалије и натјерати нас да размишљамо, надам се да ће и наша публика, након одгледаних представа, застати на тренутак и упитати се КО САМ ЈА?

СЕЛЕКТОР Наташа Иванчевић,
глумица
6. април 2024. године, Бања Лука

НПРС © 2024. СВА ПРАВА ЗАДРЖАНА.