Дрвене птице (XXVII Театар фест "Петар Кочић")

• Редатељ: Иван Плазибат
• Сценографкиња: Здравка Ивандија Киригин
• Костимографкиња: Петра Павичић
• Складатељ: Хрвоје Никшић
• Језична савјетница: Инес Царовић
• Обликовање свјетла: Весна Коларец
• Обликовање видеа: Ванда Петровић
• Асистентица сценографкиње: Матеја Озмец
• Инспицијент: Ведран Дервенкар
• Шаптачица: Наталија Глигора Гагић

Копродукција: ХНК Вараждин и ХНК Загреб у склопу конзорција К-ХНК.

Улоге:

• Надица: Клара Фиолић
• Пишта: Карло Мркша
• Анка или луда Анка, Надичина мајка: Барбара Роко
• Младен: Анкин муж: Љубомир Керекеш
• Зденка Шпилер, докторова жена: Хелена Минић Матанић
• Доктор Шпилер: Маринко Леш
• Вера, поштарица: Мирта Зечевић
• Ката: Сунчана Зеленика Коњевић
• Павле, Катин син: Филип Видовић
• Барбара: Хана Хегедушић
• Милица: Елизабета Бродић
• Циганка: Бети Лучић
• Хармоникаш/Лице с Патологије: Ловро Римац
• Лице у плавој униформи/сеоски момак: Павле Матушко

Представа траје један сат и педесет минута.

Дрвене птице, драмски првијенац ауторице Лидије Дедуш, настао је као ауторичина реакција на властито искуство живота на селу и на, захваљујући сувременим технологијама, данас лако доступним информацијама о проблему фемицида. Која је разлика у третману тог проблема у времену прије четрдесет година и данас?

Радња драме смјештена је у руралну средину осамдесетих година прошлог стољећа. Свеприсутни алкохолизам, патријархат, средина у којој се, након завршене основне школе, не нуди много више од рада у творницама само су неки од проблема који ће покренути низ догађаја с трагичним завршетком. У таквом, нимало идиличном селу, одраста главна протагонистица Нада. Малољетна, без позитивних показатеља у перспективи, она жели бољи живот за себе. Заплет прати кроз пет дана догађаје везане уз Наду и њој блиске особе, сусељане, живот мјесног доктора и његове супруге, чиме драма укључује и елементе криминалистичког проседеа. Међутим, почетни заплет израста у густо структуриране сцене у којима се, готово натуралистички, разоткривају међусобни односи затровани алкохолизмом, тајнама и дубоко закопаним емоцијама те се пред читатељем и гледатељем отвара чудесна слагалица живота на селу у свој својој грубости, уз тек понеку њежност и голему глад за слободом и љубави.

Лидија Дедуш рођена је 1977. у Бања Луци, а 1992. из ратног Сарајева доселила је у загорско село поред Вараждина. До 36. године живота, Лидија Дедуш радила је у картонажи, творници ситне електронике, конобарила. У радној јој књижици као послодавца можете пронаћи и погребно подузеће, али и власника трговине “Све по пет куна”. Студирала је. Покушала је и продавати животна осигурања, окушала се и за шалтером у банци… Како сама каже, “Живјела сам и покушала преживјети. А то радим и данас”. Истовремено њезин књижевни успјех суставно расте. Прве записе почела је из забаве објављивати на Фацебооку, а на њих су многи позитивно реагирали, међу осталима и писци Кристиан Новак и Миљенко Јерговић те пјесникиња Моника Херцег. Тако је почела и њезина књижевна каријера.

Лидија Дедуш ауторица је трију збирки поезије: Апатриди и остале чудне личности, Ништа од најављиваног краја свијета и Разгледнице из прашњаве републике. Добитница је трију награда за поезију (награда Трећег Трга за најбољи пјеснички првијенац 2018., Пост Сцриптум за књижевност на друштвеним мрежама 2019. и Удруге студената славистике Славитуде на Сорбони за трећи најбољи рукопис на БХСЦ језицима 2021.) те награде за кратку причу часописа Бибер.

Радови су јој преведени на енглески, француски, македонски, литавски, албански и грчки језик и објављени у часописима Бибер (Центар за ненасилну акцију Сарајево – Београд), Тхе Wелл Ревиеw (Ирска), Еуропе Ноw (Цолумбиа Университy, Неw Yорк), Шиаурес Атенаи те у двојезичној грчкој Антологији сувремене босанскохерцеговачке поезије коју је уредио Алмин Каплан за Ваxикон, Атхена. Збирка Разгледнице из прашњаве републике преведена је 2023. на француски. Посљедње њезино дјело, “ја се зовем лидија дедуш”, необичан хибрид поезије и прозе, регионални је хит. Чланица је Хрватског друштва писаца.

За најбољи сувремени драмски текст добила је 2022. награду Хрватског народног казалишта у Загребу, за драму Дрвене птице.