Past Догађаји

Шта нам се догађа? Рат кланова односи десетине младих живота. Коцкарнице се отварају у некадашњим библиотекама и културним центрима, кладионице поред гимназија. Дрога као састојак из бакине књиге рецепата? Црногорски морнари синоним за кокаинске ланце. Људски живот вриједи само онолико колико може да се наплати. Кожа дужника се суши на сунцу да и она буде уновчена.

Радња драме смјештена је у руралну средину осамдесетих година прошлог стољећа. Свеприсутни алкохолизам, патријархат, средина у којој се, након завршене основне школе, не нуди много више од рада у творницама само су неки од проблема који ће покренути низ догађаја с трагичним завршетком. У таквом, нимало идиличном селу, одраста главна протагонистица Нада.

Прича о случајној саобраћајној незгоди која једног „камионџију златног срца“ доводи до вароши у којој затиче властити споменик, прераста у запањујућу лавину која ће заувек променити, не само његов, већ и животе оних које је срео у том „дупету од света“. Тамо обитавају људи који су слика духовног сиромаштва и који су спремни да сваку боју посиве зарад личних интереса.

Клише о историји која се понавља, на овим просторима, одавно је престао да буде клише и постао образац по коме живимо или преживљавамо. Да ли је менталитет та, нека, непромењива константа која нас тера у потрагу за вођама, за диктатурама, опресијама, устанцима, издајама међу најближима? Да ли су крива та нека, овде вечито занимљива, времена или смо криви ми?

Тридесете године прошлог века. Елегантни воз, Оријент Експрес, је принуђен да непредвиђено застане због обилног снега. Догађа се убиство, и Поароов пут кући који је требало да протекне сасвим мирно, постаје поприште још једног случаја који треба решити. Воз је пун осумњичених, а сваки од њих има, наизглед, необорив алиби. Поароов пут почиње у Истанбулу, а остатак приче дешава се нигде другде до у – Југославији, између Винковаца и Брода.

Марковићеви (анти)јунаци се наслањају на богату комедиографско-сатиричну традицију и баштине карактере и ситуације наших најпопуларнијих и најчувенијих драматичара. У приказу њихове трагикомичности налазе се на средокраћи између горког Стеријиног света и нешто благонаклонијег Нушићевог погледа на сличне типове протува, малограђана и „ситних душа“. Сâм материјал (филмски сценарио) изузетно је позоришно захвалан за комедију апсурда, смештену у не тако давни социјализам, у којој се, испод пионирских капица лако могу препознати аномалије данашњих система.