Догађаји за 10/05/2024 - 11/05/2024

Како засмијати Бога - Комедија о онима који планирају. Аутор: Шон Гренан, Превод и адаптација: Ивана Стјепановић, Редитељ: Жељко Стјепановић, Сценограф: Драгана Пурковић Мацан, Костимограф: Јелена Ђорђевић, Лектор: Наташа Кецман, Инспицијент и суфлер: Дејан Андрић. Представа траје око 90 минута

У старој вили у Напуљу, живи џангризави нежења Уберто са својим слугама. Служавка Серпина, млада и лепа, није вична кућним пословима, лења је и дрска и машта о бољем животу. Многим лукавствима, Серпина уз помоћ приглупог слуге Веспонеа успева да надмудри и заведе Уберта и дође до свог циља. Уберто схвата да је све време волео Серпину, па цела прича има срећан крај.

Затворимо ли на часак очи, можемо да замислимо једну грдну кафану крајпуташицу, негдје уз Коридор, усред ничега, гдје међу кривоногим столовима, у облаку дима, једна жена преврће пљескавице, а другом руком листа Рат и мир. Тамо у ћошку, бивши доктор историје, у проклетству алкохолног заборава, забрањује литературу „јер добра никад донијела није“, док га слуша некадашњи надарени ђак, сад возач камиона.

О Иванову је много писано од његовог настанка до данас. И увек је изазивао бројна и оштра спорења. Али комад није наилазио на јединствено тумачење и схватање ни у критици ни у науци о књижевности ни у театарским интерпретацијама. „До данас нема јединственог мишљења чак ни о томе шта се стварно у комаду дешава, о чему се у њему ради, какав је карактер главног јунака“ (Д. Путченков). У драми не постоји јасно дефинисана, „рељефна“ фигура Иванова. Дате су само верзије његове личности, од којих се ни једна не јавља као коначна.

Ораторијум Естер италијанског композитора Кристијана Ђузепеа Лидартија, настао је у сарадњи Народног позоришта Републике Српске, Роси Феста Београд и Јеврејске општине Бања Лука.

У својој најмање извођеној комедији „Школа за жене“ Ж. Б. П. Молијер бави се питањем односа према жени. Радећи ову представу, на моју велику част и задовољство шесту по реду  у Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци, питам се: да ли је ова комедија тако ретко играна баш зато што се тема којом се бави сматра превазиђеном у савременом, а ипак, тако доминантно мушком свету? Или је њено ретко извођење резултат тога да смо вековима као људска врста навикавани да је однос према жени, као према нижем бићу, природан.