Наша теза је јасна, наша порука је кристално чиста – у Христу је спас (свих нас), а балканска земља на којој Срби живе вековима – то је наша кућа и место за животне борбе. То, можда, нису неке уобичајене позоришне теме и идеје, или су мало изван модерног театарског правца, али, право да вам кажемо, баш нас брига.
У једној згради су два стана, у њима су два брачна пара, а сваки од њих води битку са одлукама које ће им измјестити живот из устаљености и довести их до преиспитивања система вриједности друштва у којем живе.
Кроз пет испреплетаних прича смјештених у једну врелу љетну ноћ, комад отвара простор у којем се стварност и илузија стапају, а станари зграде, повезани случајношћу, губе оријентацију у времену и простору. Нестанак воде покреће радњу – ситан поремећај у свакодневици избацује ликове из рутине, приморавајући их да пређу границе познатог.
Пишући овај драмски текст, жељела сам говорити не само о смрти и губитку, него и о нашим животима и начину на који их обликује присуство или одсуство нама драгих људи. О породици и свему ономе што је чини. О љубави, срећи, тузи, ријечима које једни другима изговарамо и прешућујемо, те одговорности која стоји иза тога. О надама, пропуштеним приликама, лијепим сјећањима и давању других шанси.
Шта нам се догађа? Рат кланова односи десетине младих живота. Коцкарнице се отварају у некадашњим библиотекама и културним центрима, кладионице поред гимназија. Дрога као састојак из бакине књиге рецепата? Црногорски морнари синоним за кокаинске ланце. Људски живот вриједи само онолико колико може да се наплати. Кожа дужника се суши на сунцу да и она буде уновчена.
Радња драме смјештена је у руралну средину осамдесетих година прошлог стољећа. Свеприсутни алкохолизам, патријархат, средина у којој се, након завршене основне школе, не нуди много више од рада у творницама само су неки од проблема који ће покренути низ догађаја с трагичним завршетком. У таквом, нимало идиличном селу, одраста главна протагонистица Нада.
Прича о случајној саобраћајној незгоди која једног „камионџију златног срца“ доводи до вароши у којој затиче властити споменик, прераста у запањујућу лавину која ће заувек променити, не само његов, већ и животе оних које је срео у том „дупету од света“. Тамо обитавају људи који су слика духовног сиромаштва и који су спремни да сваку боју посиве зарад личних интереса.
Клише о историји која се понавља, на овим просторима, одавно је престао да буде клише и постао образац по коме живимо или преживљавамо. Да ли је менталитет та, нека, непромењива константа која нас тера у потрагу за вођама, за диктатурама, опресијама, устанцима, издајама међу најближима? Да ли су крива та нека, овде вечито занимљива, времена или смо криви ми?
Тридесете године прошлог века. Елегантни воз, Оријент Експрес, је принуђен да непредвиђено застане због обилног снега. Догађа се убиство, и Поароов пут кући који је требало да протекне сасвим мирно, постаје поприште још једног случаја који треба решити. Воз је пун осумњичених, а сваки од њих има, наизглед, необорив алиби. Поароов пут почиње у Истанбулу, а остатак приче дешава се нигде другде до у – Југославији, између Винковаца и Брода.
Марковићеви (анти)јунаци се наслањају на богату комедиографско-сатиричну традицију и баштине карактере и ситуације наших најпопуларнијих и најчувенијих драматичара. У приказу њихове трагикомичности налазе се на средокраћи између горког Стеријиног света и нешто благонаклонијег Нушићевог погледа на сличне типове протува, малограђана и „ситних душа“. Сâм материјал (филмски сценарио) изузетно је позоришно захвалан за комедију апсурда, смештену у не тако давни социјализам, у којој се, испод пионирских капица лако могу препознати аномалије данашњих система.
Марковићеви (анти)јунаци се наслањају на богату комедиографско-сатиричну традицију и баштине карактере и ситуације наших најпопуларнијих и најчувенијих драматичара. У приказу њихове трагикомичности налазе се на средокраћи између горког Стеријиног света и нешто благонаклонијег Нушићевог погледа на сличне типове протува, малограђана и „ситних душа“. Сâм материјал (филмски сценарио) изузетно је позоришно захвалан за комедију апсурда, смештену у не тако давни социјализам, у којој се, испод пионирских капица лако могу препознати аномалије данашњих система.
Јесте, данас имам двадесет шест година и трансгенерацијска траума ме мање жуља. Можда као друштво нисмо пребољели фронтове, можда као жене нисмо пребољеле облине, али ми се чини да је мени ова драма понудила нешто што се надам да ће и вама. Јер, кроз слике и ријечи може да се крвари и да се поново роди. Ова драма је могућност васкрсења за све које прогањају духови прошлости и за све који воде невидљиве фронтове пред огледалима. Написала сам је за своју породицу, коју сам имала прилику да упознам, јер је преживјела.
О Иванову је много писано од његовог настанка до данас. И увек је изазивао бројна и оштра спорења. Али комад није наилазио на јединствено тумачење и схватање ни у критици ни у науци о књижевности ни у театарским интерпретацијама. „До данас нема јединственог мишљења чак ни о томе шта се стварно у комаду дешава, о чему се у њему ради, какав је карактер главног јунака“ (Д. Путченков). У драми не постоји јасно дефинисана, „рељефна“ фигура Иванова. Дате су само верзије његове личности, од којих се ни једна не јавља као коначна.
Зашто смо спремни сами себи натоварити на леђа терет одговорности и дужности према неким друштвеним конструктима (социјални статус, каријера, патриотизам…) и због њих се одрећи личне среће, па чак и љубави? … На ово питање не постоји јединствен и једноставан одговор, а наша представа је покушај да покренемо размишљање о овом проблему.
Народно позориште Републике Српске задржава право измјене репертоара! Бројеви телефона за резервације: + 387 51 314 006 и 080 05 07 08 (бесплатан број). Радно вријеме билетарнице је од 9 до 20 часова од понедјељка до петка и суботом од 17 до 20 часова.
Напомена: Резервације важе три дана од тренутка резервисања. Улазнице се не могу резервисати два дана прије дана извођења представе.
Добро дошли у Народно позориште Републике Српске!
English
Français
Deutsch
Русский
Српски језик