Отворена изложба посвећена дјелу Соје Јовановић

У сриједу, 4. јуна, у склопу пратећег програма Театар феста „Петар Кочић“ 2025. године, одржано је отварање изложбе Музеја позоришне уметности Србије, под називом „Оставштина модерног позоришта“. Ова изложба направљена је поводом стогодишњице од рођења Соје Јовановић, те двадесет година од њене смрти.

Соја Јовановић једна је од пионирских личности српске културе, чији је редитељски печат обликовао модерно српско позориште и која је синоним за музички театар и режију домаћих класика. Ауторка поставке је музејски савјетник Александра Милошевић, која је направила избор кључних дијела и значајних редитељских пројеката ове редитељке, који су оставили значајан и трајан траг у историји српског позоришта.

„Изложба која гостује ове године је посвећена Соји Јовановић. Увек се истиче да је она била прва жена редитељ, али волела бих да наведем да њој није ни одмогло ни помогло то што је била жена, јер да није имала са ким да ради и да свој таленат оствари кроз оставштину коју нам је свима оставила, он би био неискоришћен. Соја Јовановић је основала Београдско драмско позориште, а везана је коренима за академско позориште, што је у послератно време било јако тешко, највише због тога што је она потицала из једне грађанске породице и бавити се уметношћу је било мало скандалозно. Али она је успела да са бројним уметницима, глумцима, сценографима, костимографима и писцима оснује Београдско драмско позориште као прво послератно авангардно позориште. И кад поменемо име Соје Јовановић ми осећамо једну блискост са тим именом. А зашто осећамо ту блискост? Управо због оног због чега је она постала популарна. Међутим, ја у својим истраживањима сам мислила да Соју Јовановић познајем, и да познајем дијапазон њеног рада и целе те културне оставштине, међутим откривала сам заправо и њен редитељски израз испод комада, стил, режију, слушала сам и бројне анегдоте и читала о њима. Ја сам се и смејала и плакала док сам исраживала о њој, и она је заиста име за дивљење. Оно што је јако значајно и што је остало у писаним траговима нама истраживачима и онима који воле позориште, је да Соја није дала много интервјуа. Постоје разна сећања, записи, понеки кратки интервјуи, осврти на њен рад. Она је једноставно била жена која за свог живота није исправљала грешке своје биографије, те је то био исцрпан научни рад да ја исправим доста тога што није било тачно, али ми је то заиста било задовољство и то је дио нашег посла у музеју“, наводи Милошевић.

Ауторка изложбе се осврнула и на једно од најпознатијих дијела Соје Јовановић, којим је трајно остала записана у историји српског позориште, мјузиклу „Неки то воле вруће“.

„Оно што и дан данас траје, је обнова њеног мјузикла ‘Неки то воле вруће’, који се још игра на Позоришту на Теразијама а мислим да је то највећа награда коју неко као редитељ може да доживи, да му представа и даље буде на сцени. Тако и Соја, кроз ту представу и даље живи“, истиче ауторка.

Присутнима се обратила и директорка Народног позоришта Републике Српске Дијана Грбић.

„Позориште и јесте ту да подсјети на историју позоришне умјетности и питали смо се зашто се осврнути и загледати у живот и дјело Соје Јовановић. Сагледавањем дјела истакнуте личности из српске позоришне умјетности, ми сагледавамо и савременост њеног редитељског рукописа. Осим тога, желим истаћи задовољство сарадњом коју смо остварили са Музејом позоришне уметности Србије, као кућом која је професионална и води рачуна о театарској умјетности кроз историју и садашњост. То је још једна од институција са којом се Народно позориште повезало у овој години и заиста постоје одређени планови да та сарадња буде проширена и настављена не само у фестивалским данима, већ и у години која је пред нама“, наводи Грбић.

Поставка Музеја позоришне уметности Србије биће за све заинтересоване посјетиоце отворена од 4. до 13. јуна у предворју Народног позоришта Републике Српске.

„Позориште је мој почетак и моја прва вокација, прва моја љубав и основа мога знања. Говорећи о позоришту мислим на моју везаност за говорни језик, за лепу реч, за књижевност. У позоришту сам играла све те личности у комадима које сам режирала. Обожавам сваку позоришну пробу од читалачке до генералне“. (Соја Јовановић)