Догађаји за 10/05/2024 - 11/05/2024

Када би једног дана дошао крај ове наше цивилизације и када би требало да покажемо шта је био смисао нашег постојања, сигурно роман „Дервиш и смрт” и аутор Меша Селимовић показују смисао постојања наше цивилизације, уз Достојевског, Шекспира, Баха, Моцарта, Микеланђела…

Госпођица подсећа на данашње време, које тлачи свакога и у коме нема савести, у коме свако граби и сналази се само за себе, у коме је новац постао божанство. Размишљам какав је то живот без љубави, без самилости, емпатије, живот проведен у опсесивној страсти за материјалним, у страху од банкрота и пропасти које нам друштво намеће?

Иза сваке Нушићеве реплике вреба мали човек који силно жели да се вине изнад своје какве-такве средине и да за њу, таква каква је, постане важан – ма колико то могло бити несвојствено његовом васпитању, образовању, традицији, то јест целокупном његовом бићу.

Иза сваке Нушићеве реплике вреба мали човек који силно жели да се вине изнад своје какве-такве средине и да за њу, таква каква је, постане важан – ма колико то могло бити несвојствено његовом васпитању, образовању, традицији, то јест целокупном његовом бићу.

„Таштина и срећа никада не иду једна са другом!” – узвикује маркиза де Мертеј у комаду Опасне везе К. Хемптона који је написао инспирисан истоименом новелом Пјера Шодерлоа де Лаклоа из 1782. године. Иако стар тек нешто више од три деценије, овај комад већ увелико припада оном делу драмског стваралаштва који се може назвати неокласика.

У својој најмање извођеној комедији „Школа за жене“ Ж. Б. П. Молијер бави се питањем односа према жени. Радећи ову представу, на моју велику част и задовољство шесту по реду  у Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци, питам се: да ли је ова комедија тако ретко играна баш зато што се тема којом се бави сматра превазиђеном у савременом, а ипак, тако доминантно мушком свету? Или је њено ретко извођење резултат тога да смо вековима као људска врста навикавани да је однос према жени, као према нижем бићу, природан.