Догађаји за 10/05/2024 - 11/05/2024

У времену у ком смо са свих страна, преко разних нових и старих медија, нападнути баналним садржајима, простотом и неподношљивом површношћу, сматрам да уметност, пре свега позориште које је увек било сведок свог доба, мора поново да стекне своју просветитељску мисију, да буде брана свеопштем заглупљивању. Театар треба да буде оаза, сигурна кућа, скривени храм у који се његови посвећеници могу склонити и разматрати многа суштинска питања.

Радећи Народног посланика, прије неколико година, наше Позориште се поиграло са нушићевским архетиповима, са његовом потребом да означи и потенцира неке препознатљиве, а опет и необичне, гротескне, ситуације. Након тога, ево Нушића опет међу нама, одлучили смо се за Ожалошћену породицу.

Иако је текст написан 1967. године, представа је и данас врло атрактивна. Овај текст улази у све структуре друштва и врло је свеобухватан, бави се односима у породици и смјеном генерација и традицијом и екологијом и политиком, наравно, и свим тим стварима које су државни пројекти. У питању је комад који је на простору СФРЈ само једном изведен у једном позоришту, тако да је ово дословно његово друго постављање на сцену. Иако се прича бави потопом једног села због изградње хидроцентрале, видјећемо крај распадања једне породице и морални потоп који се дешава, не само у тој породици, него и у друштву.

Написати овај текст било ми је, као аутору и редатељу представе Сумњиво лице Бранислава Нушића, један од тежих задатaка у овоме процесу. Није проблем јасно артикулирати разлоге због којих је Нушић актуалан и данас, проблем је артикулирати бијес и немоћ због чињенице да Нушић увијек и изнова остаје наш сувремник и да се ништа није промијенило по том питању.

Наши дани су настали као моја унутрашња борба са самим собом. Једна половина мене говорила ми је да би требало да одем из ове несрећне и неуређене земље. Несрећне због рата, неуређене због лоших политика које су нас довеле на руб егзистенције.

Кроз лик Чаплина и његов однос према Хитлеру у представи прати се вјечна борба добра и зла. Борба која је стара као и сам човјек, јер је први такав познат случај записан још у Књизи постања. Представа зато и почиње реченицом која текст монодраме директно повезује са библијским мотивом братоубиства. Представници добра и зла су у првом реду.